Category: Vesti

Kojekakve informacije koje prolaze pored nas i oslikavaju svakodnevicu

Najjači smo, najjači… al’ zamalo

Nole srušio Fejs… ti sunac krasni.

Nema medija koji nije preneo da je Nole jači i od Fejsbuka. Slušam jutros na radiju, spremajući se za posao, da su “čak morali da probude i Cukerberga” (izem vas u transkripciju, čovek se zove Zakerberg) da interveniše, tolika kriza je bila u sedištu najveće društvene mreže.

Sad mu nije ništa, ubio si ga ko zecaNavodno, juče je na Novakovu fan stranicu postavljena aplikacija koja omogućava posetiocima da se “slikaju” zajedno sa njim, ekvivalent onim vašarskim zabavama gde imate veliki oslikani karton s rupama za glave. Domaći mediji prenose da je aplikacija dosegla toliku popularnost da se preuzimala brzinom od 416 skidanja u sekundi, i kako serveri Facebooka nisu to mogli da izdrže.

Gospodo novinari, aplikacije koje postavljaju korisnici ne nalaze se na FB-u, već se vuku sa servera onoga ko ju je i postavio. Stoga naslov ove fascinantne vesti ne bi trebalo da glasi “Nole srušio Fejs”, već “Kreator Noletove aplikacije se nije dovoljno otvorio za pristojne servere”. Nije baš stvar kojom bi trebalo da se ponosimo, ha?

P.S. Dobro je da se ovo nije desilo pre par dana, ispalo bi na kraju da su probudili Obamu koji je potom rekao: “Dajte im, for God’s sake, već jednom tu kandidaturu inače nam Srbi dođoše glave”.

Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar

Suština pasijansa se pridružuje protestu protiv stvaranja globalne internet inkvizicije.

Anti-Counterfeiting Trade Agreement (ACTA) naoko predstavlja samo još jedan multinacionalni dogovor nalik svim onim silnim trgovinskim sporazumima. Štite se prava, robne marke, sprečavaju se falsifikati i poštuju autori.

Sve je to lepo i krasno, ali to nije tako. To je priča za vjeverice.

Nema šta mnogo da se priča. Ključne stvari ćete saznati gledajući ovaj, sada prevedeni, video materijal.

Suštinski momenat je onaj na 4:30 gde se kaže:

Od celog sporazuma korist ima samo mali deo industrije, takozvana “medijska mafija”, kompanije koje se bave medijskim izdavaštvom kao što su RIAA i MPAA, koje već duže vreme pokušavaju da reše “problem interneta” koji preti njihovom zastarelom poslovnom modelu.

Nastavite sa čitanjem… “Šta je to ACTA i zašto je to loša stvar”

Kad more zaškripi

More šumi kad može. A kad ne može da šumi, onda škripi.

Neću ni da znam koja je temperatura tamo.

Počeo je karneval u Veneciji

Da li ste znali da je termin “karneval u Veneciji” zapravo pleonazam? Ono u Veneciji je karneval, a sve ono na drugim mestima u svetu je nazvano po tom tradicionalnom događaju.

Istorija karnevala je vezana za Veneciju: to su poklade koje obeležavaju kraj zime. Počinju 40 dana pre Uskrsa i traju deset dana. A ime carneval je poteklo, najverovatnije, od latinskog carnem levare ili carnelevarium, što znači “bez mesa”, “odbaci meso”. To ima smisla u perspektivi početka Velikog posta, pogotovo po jednom od etnoloških tumačenja posta, koje povezuje uzdržavanje od hrane sa krajem zime i suočavanjem sa nedostatnim zalihama pre nego što dospe prva sledeća sezona sveže hrane.

Svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.

Mada se zvanično smatra da je tradicija otpočela dosta kasnije (pogotovo zbog čuvenih umetnički obrađenih maski, koje se koriste tek od 15. veka), karneval je još u 12. veku  zamišljen kao period “kontrolisanog ludila” kojim su vlasti kanalisale ponašanje podanika Mletačke države, tad već veoma jakog trgovačkog entiteta u Mediteranu i Evropi. Ideja karnevala je bila prilično plemenita: hodajući pod maskom i krijući svoj identitet kao legitimni izraz u toku perioda karnevala, svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.

Nastavite sa čitanjem… “Počeo je karneval u Veneciji”

Nastavak (?) filma “Blade Runner”

Zašto? Zašto? Zašto nam to činite? Kud se dede vaš legendarni autorski integritet, gospodine Scott? Zašto želite da upropastite svoj magnum opus?

Blade Runner (1982) - film za sva vremena, delo van klišeaŠuška se o pripremi nastavka filma Blade Runner. Kad sam prvi put to pročitao, mislim da sam se pljasnuo po čelu i glasno opsovao.

Kako se to nastavlja završena priča?

Jeste, bilo je milion raznih pitanja, pogotovo posle onog pomalo uvredljivog teksta u pozadini koji je, mimo želje autora filma, dodat u postprodukciji da bi, tobože, objasnio svaku scenu – što je vređalo inteligenciju svakog ko je iole upućen u žanr°. Koristeći uticaj koji je stekao tokom godina, reditelj Ridley Scott je osvetlao obraz da povrati prvobitnu ideju pravog, čestito spakovanog filma u postupku film noir (i pritom ne mislim na sliku, nego na atmosferu). Ono izdanje koje je objavljeno 1992. godine, ispravilo je neke nepravde, ali je film zapao u limb kada je ubrzo potom nestao sa bioskopskog tržišta, a kvalitet VHS izdanja bio ispod svake kritike. Tek je “konačna” verzija, audio-video remaster iz 2007, učinio pravdu ovom značajnom filmu. I tada smo mislili da je pravda pobedila: priča je završena i nemamo više zbog čega da se brinemo. Čak je i Ridley Scott najzad razrešio glavnu sumnju: jeste, Dekard je takođe replikant iz serije Nexus; štaviše, on je šesti iz one ekipe.

E, vraga.

Nastavite sa čitanjem… “Nastavak (?) filma “Blade Runner””

R.I.P. Etta James

Otišla je jedna od najvećih pevačica R&B i soul muzike. Bila je u prvom redu kada su ti žanrovi poprimali oblik kakvim ih danas znamo. Bila je temelj.

Etta James je preminula danas posle duge i teške bolesti. Imala je samo 73, ali leukemija je učinila svoje. A eto, nema ni mesec dana da sam malo prelistavao njenu fonografiju. Istina, bilo je to kad sam pročitao da su je pustili kući iz bolnice da tamo nađe svoj mir sa Bogom.

Najpoznatiji video snimak: odvratna frizura, šminka kao iz nekog horor filma i glupavi džemper koji je zaboravila da skine u garderobi. A onda počne da peva. I momentalno joj sve oprostite.

Uh.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Etta James”

Wikipedia protestvuje

Slobodni svet se udružuje protiv novog talasa onih koji žele da vladaju pomoću cenzure. Preti opasnost da Internet dobije Velikog Brata, onog pravog. Portal en.wikipedia.org se isključuje na 24 sata u  znak protesta.

Možete vi da volite portal Wikipedia.org ili da ga ne volite, da imate ovakvo ili onakvo mišljenje o njemu – tek, činjenica je jedno: svet je postao drugačiji zahvaljujući postojanju tog projekta. Omiljeni argument protivnika Vikipedije je taj da gerila-znanje nije znanje, a da kompetentnost i relevantnost nije moguće postići gerila-pisanjem.

E, pa znate li šta ima novo? Kompetentnost i relevantnost nije moguće postići ni kompetentnim i relevantnim pisanjem. Kompetentan je i relevantan onaj ko može da kupi sve nas zajedno, i naše države, za šaku dolara. A ne onaj ko zna.

Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. Ljubitelji činjenica nisu na ceni; to jest, njihov život ne vredi mnogo.Danas više ne važe činjenice, nego važi istina. A istina je ono što žele oni koji mogu sve da plate. Danas zagovornici jedne teze zapravo podstiču ostvarenje svojih ciljeva koji su različiti, skriveni i usmereni na jačanje sopstvene strane u odnosu na neku drugu. Lobiji su postali jači od većine država, a državni monopol sile je postao sredstvo u rukama moćnih.

Onaj ko zna, a nije deo tog vladajućeg establišmenta, ima da ćuti dok mu se ne dozvoli da govori. A ko među takvima hoće da govori, biće ismejan, kompromitovan ili ućutkan. Mehanizmi kontrole su davno uspostavljeni. Preostao je samo jedan, a i taj je na putu da padne na kolena…

Nastavite sa čitanjem… “Wikipedia protestvuje”

Reporterska fotografija kao partizanština

Dakle, kvantitet će da odnese pobedu nad kvalitetom? To se nikad nije desilo, pa neće ni sad.

Upravo se uspostavlja negativni trend ophođenja prema reporterskoj fotografiji. To je poslednja preostala socijalna devalvacija.Vest nije nova, ali ja sam je saznao tek pre nekoliko dana: CNN otpušta pedeset fotografa zato što će “drugi rado uraditi isti posao besplatno”. Objašnjenje, u slobodnom prevodu, glasi ovako:

…Konzumerske i prozumerske tehnologije su sve jednostavnije i pristupačnije. Mali fotoaparati sada nude kvalitet za objavljivanje. Sve više tehnologije je u rukama sve više ljudi…

U pomenutom članku se tvrdi da je preispitivanje trajalo tri godine. Ma hajde, boktmazo, da nije pet?… Kakva je to analiza koja podrazumeva da će gerila-fotografija nadvladati profesionalnu? To se neće desiti; jedino je pitanje koliko je potražiocu foto-materijala uopšte stalo do relevantnog rezultata.

Nastavite sa čitanjem… “Reporterska fotografija kao partizanština”