Category: Fonoteka

Šta slušamo ovih dana. Takođe, šta iskopavamo iz kamare fonograma…

Happy Birthday, Mr John Mayall

Danas mu 78 godina. A oči mu još uvek na vr’ glave. Kakav lik!

Kažu da su dvojica aristokrata doneli pravi dah klubske muzike u Veliku Britaniju. Išli ljudi po ploče u Ameriku, moglo im se. I onda je jedan od njih započeo jednu od najvažnijih priča najvažniju priču britanskog bluesa. Ta priča još uvek nije ispričana do kraja, jer traje još uvek.

Ime onog drugog je Manfred Mann i o njemu ćemo pričati kada dođe red na njega. Ime onog prvog, i to prvog u mnogo kojem smislu te reči, jeste John Mayall. Veliki šmeker koji je uticao na druge: dasa kod koga su svi klinci iz okoline išli da slušaju ploče još pedesetih.

Veli Eric Burdon: “Skupljali smo se kod Mayalla i slušali sve ono što je doneo iz Amerike. Jednom, posle paklene žurke, maznuo sam mu jednu kutiju sa oko pedeset singl ploča. Vratio sam mu ih posle mesec dana; čudio se, jer nije bio primetio da ih nema.”

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr John Mayall”

Dvadeset godina posle Fredija

Video sam ga i čuo uživo. Bio je veći nego što sve priče mogu da ispričaju.

Danas je dvadeset godina od odlaska Fredija Merkjurija na neko bolje mesto.

Harizma koju je stvorio oko sebe nastala je najpre ozbiljnim radom, a talentom tek u manjem delu. A vrhunska teatralnost, srećom, nikad nije prikrila fenomenalni glasovni kapacitet. Žmarci:

No, plašim se da smo zaboravili kakav je to autor bio. Da baš ne vadim Bohemian Rhapsody (uzgred: bohemijansku, a ne boemsku rapsodiju – istraži ko su bili Bohemijanci u Engleskoj!). Slušaj kanon koji počinje na 3:24 i traje do 5:52. Nađite mi drugi sličan primer koji može da održi pažnju slušaoca tokom dva i po minuta i platiću vam večeru.

Nastavite sa čitanjem… “Dvadeset godina posle Fredija”

Preslušajte novi album Kate Bush

Ne znam kad ćete ovo pročitati, a ne znam ni da li će linkovi raditi posle 21. novembra, kad izlazi novi album. Tek, ako ste ljubitelj – ne časite časa.

U nedelju je na sajtu npr.org puštena u opticaj online verzija albuma 50 Words for Snow od Kate Bush, što je premijerni audio prikaz. Savetujem da požurite da ga preslušate.

Pedeset reči za sneg. hiljadu reči za muzičko remek-delo.

Dok ovo pišem, u dva po ponoći, preslušavam album drugi put. Uhvaćen sam: ovo delo je spektakularno!…

Pedeseta reč je snow. Nerd smile

(Via)

Prava jesenja

Dok ja ovde pravim reda po Suštini pasijansa, hajde da turimo malu muzičku zavesu na ovaj jesenji dan.

Ništa posebno. Prosto, Mostly Autumn mi je najdraža grupa koju sam otkrio u poslednjih desetak godina. Ne prestajem da je slušam već tri godine.

Ako niste zimogrožljivi, otvorite prozor, a onda pustite ovu pesmu ponovo i glasno.

I dišite punim plućima.

Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime

Danas je tačno 40 godina od izlaska jednog od najvažnijih muzičkih dela dvadesetog veka. U svim kategorijama, da se razumemo.

Odavno vam nisam postavino neko baš-baš glupo pitanje… Elem, volite li Led Zeppelin?

Samo kvaziposvećenici su ga zvali "ZOSO". Neki su ga zvali "album sa četiri simbola", a za većinu nas je bio prosto "Zeppelin IV"...

Pitanje je glupo za toliko što je potpuno irelevantno da li volite tu grupu ili ne; da li slušate muziku koju su Jimmy Page i ekipa ostavili svetu ili ste skloniji muzici iz najlon kesice; da li razumete to što su oni učinili na sceni ili i dalje mislite da je rock’n’roll samo muzika zasnovana na prostoj pentatonskoj skali i trivijalnom kvintnom krugu; da li se pitate kakva je ovo prangija od muzike ili ste pomislili da je to ipak možda i nešto više od tonskog izraza.

Četvrti album Led Zeppelina je izašao u svet 8. novembra 1971. i postao obeležje jednog vremena koje će biti referencirano i kroz trista godina. A pesme poput sledeće će se proučavati na akademijama.

Nastavite sa čitanjem… “Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime”

Srećan im rođendan!…

Danas je rođendan čak četiri muzičarke čiji radovi se mogu naći u mojoj fonoteci! Poseban kuriozitet ovog podatka je to što su njihove žanrovske odrednice toliko široke i međusobno raštrkane da teško može da se nađe ikakva dodirna tačka – eventualno uz pomoć mnogo dobre volje i nekakvih asocijacija.

Idemo redosledom rođenja. Prva na listi je Patti Page (r. 1927), čija izvedba čuvene numere Tennessee Waltz je bila i ostala najbolja u literaturi.

Baš da skočim sam sebi u stomak, jer upravo nalazim da je sledeća na listi snimila i Tennessee Waltz. Doduše, to nije bilo u ritmu 3/4, a tu je bila i ona simpatična klinka da podeli radost, no svejedno.

Nastavite sa čitanjem… “Srećan im rođendan!…”

Janis Joplin: danas 41 godina kako je otišla

Na današnji dan pre 41 godine, ovaj svet je napustila najbolja bela pevačica bluesa koja se ikada rodila. Janis Joplin je bila najsjajnija zvezda i zato je brzo sagorela…

Imao sam dvanaest godina kad sam čuo ovu pesmu i zauvek se zaljubio u taj glas:

Uh…

Sad sam se setio kako je na jednom koncertu Big Mama Thornton morala da kaže “znate, ipak je ovo moja pesma, a ona mala ju je ukrala”. E, pa to se poklapa sa mojom starom tezom o preotimanju pesme. Sorry, Big Mama: Janis je u ovu pesmu ugradila dušu i bila spremna da sagori svaki put kad je peva.

Uostalom, danas znamo da ona jeste sagorevala dok je pevala.

Kad smo kod preuzimanja pesme… Imate li uopšte ideju koliko ljudi nema blage veze ko je autor ove pesme?

Mnogo. A još veća groteska: Janis nije ni doživela da vidi kako je njena izvedba pesme dospela na prvo mesto top liste…

Uvod ću da zaokružim klasičnim repertoarom. Da je Big Brother & the Holding Company snimio samo ovu jednu numeru, bilo bi dovoljno za svaku antologiju. No, biram underground verziju, jer studijsku već znate, a krajnje je vreme da se odmaknete od lenjir-fonografije.

Eh…

Nastavite sa čitanjem… “Janis Joplin: danas 41 godina kako je otišla”

Posoljeno, razliveno, Gibonni

I tako, dok vi otvarate stranice na Suštini pasijansa, a automat se brine da prilozi idu redom u zakazano vreme, Jasna i ja smo se iskrali i upravo smo na koncertu Gibonnija na Spensu.

Prosto, tako.

I još malo sa koncerta u Subotici 1. decembra 2010, gde sam takođe bio prisutan. Strpite se tokom prvih minut-dva.

Nastavite sa čitanjem… “Posoljeno, razliveno, Gibonni”