Pohodite li EXIT?

Festival EXIT je u punom zamahu. Večeras Džamirokvaja Smile Ako se spremate na Tvrđavu, želim vam dobar provod!

Nisam od onih koji bi mogli da izdrže noć na Exitu. Istina, prijalo mi je ono jednom što sam pohodio festival tokm jedne večeri 2008. godine. Ali, vraga bih išao i tada da nije došao Paul Weller, najbolji songmaker na istočnoj strani Atlantika; beše to fenomenalan nastup!

No, omladina se silno zabavlja i to je jako dobro. Drago mi je da svakog leta imaju resurs koji ja nisam imao kad sam bio u njihovim godinama…

Sinoć je nastupio Femi Kuti. Sin svog velikog oca Fele Kutija, bratac je nasledio groove… Izgleda da je fusion stage sinoć bio tesan za tu ekipu:

Ako ste bili na nekoj svirci, javite se i prepričajte doživljaj.

(Via)

Muzikantska tuga pregolema…

Taman se čovek zaleteo, taman je solo krenuo da se lepi svima za dušu, a onda…

 

Ne znam za vas, ali ja sam odskočio sa stolice kad sam ovo prvi put gledao. Siroma’ čovek.

Inače, baja sa bendžom na sceni je Béla Fleck. A ako ne znate ko je to, sram vas bilo.

Inače (2), zatekao se jedan solidarni kontrabasista iza scene; ponudio je svoj instrument mladom Jonu Estesu, koji ovo neće zaboraviti dok je živ.

Idete li na Nišville?

Pitanje za vas: poštujete li muzičke festivale i da li ste izabrali neki za sebe? Moj izbor je Nišville.

Dođite na Nišville!

Letnji muzički festivali su dobra prilika za zabavu i boravak na nekim zanimljivim mestima. Iskreno, Exit nije više za moje godine ni metežom ni izborom izvođača, a suviše retko se pojavljuje neko kome bih rado pružio svoju pažnju. Do sada, to je uspelo samo Paulu Welleru, čiji nastupi se ne propuštaju. Neku godinu pre toga umalo nisam ispratio i Iggyja Popa, ali posle svega, baš mi i nije toliko žao što ga nisam gledao uživo.

Nastavite sa čitanjem… “Idete li na Nišville?”