Category: Muzika

Muzika pokreće misao

Jim Morrison: danas četiri decenije

Danas je 40 godina od smrti Jima Morrisona. To je godišnjica koju Google neće obeležiti…

Moram da budem pošten: nisam fan muzike grupe The Doors. To, pak, ne znači da ih zbog toga odbacujem iz rock’n’roll ikonografije (to činim samo sa onim belosvetskim folirantima “U dva”, oni su zasad jedini na mom spisku za odstrel) a kamoli da bih zbog toga smatrao da je Jim Morrison ostavio išta manje od veličanstvenog nasleđa. Jedini album grupe koji zaista volim da slušam je Absolutely Live, ali ja svakako imam poseban pik na žive albume i dajem im malu, ali primetnu prednost u svojoj fonoteci.

Neću da izvlačim biografije, neću čak ni da solim o radovima grupe. Ajmo malo po video klipovima, a prisetiću se samo jedne anegdote. Ali, za početak da izvučem onaj klasični TV snimak. Ovo je bio čas kad je perspektivna grupa postala mega-grupa.

Nastavite sa čitanjem… “Jim Morrison: danas četiri decenije”

Hold your head up!

Dok smo Ana i ja na putu, neka vama malo zasvira!

 

Ovo je sad nešto u stilu Radio Šapca iz sedamdesetih… Eye rolling smile Ali da ne provociram…

Novi odmetnici

Kako se koji krug zatvori, tako se poplašim da je to nekakva životna rekapitulacija, bože me prosti. A onda shvatim da je prostije: samo toliko da smo bili u pravu češće nego što su nosati lelemudi pokušavali da nam predoče u svojoj ingenioznosti ispraznih kritika.

Dokumentarni film “Novi odmetnici” je u nastajanju, pa o njemu zasad možemo da prikupimo tek krpice informacija. Poslužiću se, i nadam se da je to  uredu, tekstom koji može da se pročita na početku trejlera:

NOVI ODMETNICI
Autorski pokret jedne nove generacije umetnika, pesnika & prijatelja sa prostora bivših republika SFR Jugoslavije koji svoj dar iskazuju muzikom.
Muzički festival “Kotezi” je kultno mesto na kome su se njihove stvaralačke energije udružile.
Ovo je njihova priča…

Pogledajte trejler; ako imate problema da vidite kontrolu, idite na vimeo.com i tamo zalaufajte prikaz preko celog ekrana.

Veoma prijatno sam iznenađen što ovakav pokret postoji, a zadovoljan što je ova informacija doprla do mene. Vredno je pažnje, praćenja i uvažavanja.

Više informacija ćete naći i na sajtu posvećenom filmu.

(Tnx Žikica; Via)

Fejsbučenje dobre muzike

Poludeo narod: ako, ako. Pridružiću se.

Ala se utrefilo: najeo sam se dobre prasetine kod kuma, a kumić napravio OVOLIKE oči kad je video šta je dobio za rođendan od nas. Dođem kući i doživim raspad sistema na fejsbuku: nekoliko prijatelja je u razmaku od samo dva sata ostavilo muziku koja izuva. Mislim – svako ponaosob. Sve zajedno: od toga može da se rikne. Proglašavam džuboks sat i prenosim tačno sve te numere odande. Red će biti hronološki, od novije zakačenog do starijeg. Dakle, jedina veza između numera koje slede je taj da su ih okačili moji fb frendovi.

Društvo, alal vera!

Nastavite sa čitanjem… “Fejsbučenje dobre muzike”

Da malo zavrtimo: Bowie!

Petak je popodne, neka radi ko mora, a ja neću. Kako bi bilo da pustimo nešto dobre muzike u uši?

Neka ovo bude samo zagrevanje: mislim da je ovo najspektakularnija živa verzija velike pesme.

Aiiiijjj! Kakav početak! Kakvo prangijanje! Kakva ekipa!

Znate, ja sam se očigledno zaželeo dobrih živih svirki; ove godine, za mene slabo zasad… A Bowiea sam gledao pre, uh, pre dvadeset godina i devet meseci. E, moj Marinko, ala je to bilo putešestvije…

Nego, deder odšrafi tu ozvuku, pa ponovo! A onda idemo dalje…

Nastavite sa čitanjem… “Da malo zavrtimo: Bowie!”

Muzikantska tuga pregolema…

Taman se čovek zaleteo, taman je solo krenuo da se lepi svima za dušu, a onda…

 

Ne znam za vas, ali ja sam odskočio sa stolice kad sam ovo prvi put gledao. Siroma’ čovek.

Inače, baja sa bendžom na sceni je Béla Fleck. A ako ne znate ko je to, sram vas bilo.

Inače (2), zatekao se jedan solidarni kontrabasista iza scene; ponudio je svoj instrument mladom Jonu Estesu, koji ovo neće zaboraviti dok je živ.

A sad – popodnevna žurka!

Mom prijatelju i bratu Zoći danas je rođendan, baš da ne pominjem koji. Da mu poželim sve najbolje zdravicom za koju je sam kriv Hot smile


[EDIT: novembar 2011: skinuli su Silence – a ta numera nam je bila važna… Ovo gore je surogat – lepa pesma sa kič-slikom. Phui.]

I, naravno, neću zaboraviti ličnu poruku za svog prijatelja:

 

Živ mi bio, hombre!