Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Priče, bajke, mitovi i ostale činjenice o ljudima iz muzike
Nije danas samo Dan Ilije Čvorovića. Danas Stevie Wonder slavi 61. rođendan. Skidam kapu jednom od malobrojnih preostalih genija i šaljem čestitke.
O karijeri velemajstora i njegovima najboljim radovima ću da pričam kad to dođe na red, negde u nizu u projektu “Mojih 125” (čik pogodite koja ploča je posredi). Danas ćemo samo da slušamo fenomenalnu muziku.
Uh, danas ga ima triput više nego na ovom snimku… A ovo beše iz vremena kad je mlađahni Stevie još bio u zaletu.
Danas je sto godina od rođenja gitariste Roberta Johnsona, izvesno najuticajnijeg autora u istoriji blues scene.
Robert Johnson je rođen 8. maja 1911. godine. Umro je, otrovan strihninom, nepunih 27 godina kasnije. Ostao je upamćen po nekoliko studijskih sesija načinjenih 1936. i 1937. godine na kojima je ostavio svoj neveliki, ali esencijalni legat. Sa tim nevelikim opusom, Robert Johnson je načinio najveći mogući uticaj na delta blues, a posredno i na žanrovsku muziku druge polovine dvadesetog veka, u prvoj meri na rock’n’roll.
Kapitalna numera u kapitalnoj izvedbi. Na sceni su dvojica koje nema smisla porediti ni sa kim, jer su jedini takvi.
Šta se sve dešavalo kad su se Stevie Wonder i Jeff Beck sreli 1972. godine, možda i nije bitno da znate kao faktografiju. Ali, red je da znate bar jednu stvar sa albuma Talking Book. Kakvo krljanje, suncelitižareno:
Everybody scream!
Ovaj zapis je iz oktobra 2009, kad je Medison Square Garden dve večeri ugošćavao majstore sa spiska Hall of Fame.
Ah, da: ako nemate nameru da ovo slušate glasno, nemojte se ni truditi.
Nastavite sa čitanjem… “Da malo zabiberimo… Onako, bez razloga”
Prošlo je možda dva-tri meseca od poslednjeg slušanja. Kako god okreneš, ovo delo ulazi u stalni sastav najvrednije muzike koju držim blizu.
Znam da ima relativno mnogo onih koji ne vole Neila Younga. Šta ću im ja: najteže mi pada kad čujem da ga ne vole zbog unjkavog glasa. Dobro de, NY sigurno ne bi prošao prijemni za kakav belcanto, ali on obitava u žanrovima koji nisu imperativ lepe muzike. To tu muziku ne čini ništa manje vrednom. I značajnom.
Četrdeset pet godina karijere u kojoj ima ključnih sadržaja za tri debele karijere, a padova nema. Neil Young je jedini pripadnik rock’n’roll provenijencije koji još uvek pamti čemu rock’n’roll služi, pa je tako usput javno pozvao na opoziv američkog predsednika, usput ga nazivajući imenima koja je svakako zaslužio, ali niko drugi nije imao muda da ih izrekne. ako niste slušali Living with War (2006) kad se pojavio, propustili ste možda najveći događaj u rock muzici u 21. veku. Nastavite sa čitanjem… “Neil Young – Le Noise”
Dobro de, ovo su kućni snimci, a šta god tvrdili na blogu Ravno do dna, zna se da Branimir Džoni Štulić drži jednu akustičnu Martin gitaru u svojoj sobi.
Dakle, ima tamo jedna stranica od pre nedelju dana na kojoj je pohvatano šest pesama koje su ko zna kad i ko zna kako procurele iz Džonijevog dobrovoljnog progonstva.
Aj-ši, aj-ša, jebat’ ga, konja jaše subaša…
Nastavite sa čitanjem… “Da vam ne promakne: Johnny ponovo u sedlu”
Taman sam se pitao šta da vam zavarim za petak veče, kad na Radio Paradise zasvira 40,000 Headmen, i to živu verziju. Nisam imao kud.
Traffic beše velika grupa. Jedna od najvećih, do dana današnjeg. Dovoljno progresivno da izaziva rad malih sivih ćelija. Dovoljno bluesy da vam prija svako piće uz tu muziku. Dovoljno folk da vam bude toplo oko srca. I dovoljno rock’n’roll da vam krv proključa.
Nije čas da vam držim predavanje o grupi Traffic, ali da kažem da bilo koje ime iz prve postave grupe, formirane 1967. godine, u meni izaziva malecki, ali primetni talas jeze: Chris Wood, Dave Mason, Jim Capaldi, Steve Winwood. Svako je dao značajni deo sebe bendu, a potonja dvojica su opusu grupe ostavila neke od svojih najsvetlijih stvaralačkih momenata.
Citat dana dolazi od onog ko je sve razumeo, ali nije umeo da prenese drugima. To ga je koštalo glave.
Radije bih da me mrze zbog onog što jesam nego da me vole zbog onog što nisam.
Kurt Cobain
Današnji rad je mala studija u kojoj istražujem dve teme.
Verujem, prepoznali ste omot albuma Blind Faith, remek-dela koje beše jedini dah velike rock grupe. O toj ploči ću drugom prilikom i u drugom kontekstu; ovog puta me je interesovalo nešto drugo…