Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sve što ne pripada nijednoj određenoj kategoriji
– Pamtim kao da je juče bilo…
– Ali, tata! Pa bilo je pre pola sata!
– Slušaj ti, klipane jedan! Ja pamtim kao da je juče bilo – i tačka!
U minut pre tačno pet godina rođena je Suština pasijansa.
I šta sad, kad smo na poluvremenu života bloga?
I šta sad?
Nastavite sa čitanjem… “Pjatji dne obeležavanija roždestva tvojego”
Volite li ljuto? Volite li bol? A niste mazohista? Il’ ipak, možda malko jeste?
Ne brinite, sve je u redu s vama. Čak i sa onima koji ne podnose ljuto je sve OK. Nego, za početak da razjasnimo jednu stvar, a to je da “ljuto” nije ukus, nego bol. Mislim, ima nas kojima je taj bol ukusan, ali je i dalje bol. A nakon tog preživljenog iskustva čovek se mora osećati zadovoljno, pa da malo začinimo muzičkim intermecom pre nego što nastavimo.
Nastavite sa čitanjem… “Red hot čili peper feferona, a volim i ljuto”
“Svojom inteligencijom, voljom, marljivošću te na kraju uživljavanjem u bit stvari ušao u beskonačni prostor, dirnuo ga genij”
Antonija Tkalčić‑Koščević,
koleginica i intimna prijateljica Save Šumanovića
Smatrate sebe obaveštenim građaninom, živite u uverenju da volite svoju zemlju i poznajete istoriju, umetnost i kulturu… Verujem da je tako, ali šum koji proizvodi nezrelo društvo i oni koji ga vode, nedostatak valjanih uzusa i poplava neukusa ometaju vas.
Ometale su i Savu Šumanovića, čijim delom volimo da se podičimo pred strancima ili uz uzdah sklapamo ruke pred njegovim platnima. Ovde ćemo se, na 120. godišnjicu Šumanovićevog rođenja, podsetiti na umetničko blago koje su nam njegov genij i njegova brižna, nesrećna majka, ostavili.
Kakva su to vremena došla: ni jubileje više ne razaznajemo.
Da baš ne galamimo previše, jer već smo skoro-pa-matori, ali današnji prilog o The Allman Brothers Band je bio prvi posle pethiljadadevetstodevedesetdevetog na Suštini pasijansa.
Umalo da nam promakne.
Eto, tako. Tek da ne bude da vam nismo rekli.
Nema na čemu. 
“Šefe, zašto si se ućutao? Reci i ti nešto!”, rekoše mi.
Odgovor je izrečen i neki su ga čuli, ali sam ga se i ja uplašio, pa sam odlučio da ga ne prenosim ovde. Najzad, valja da pazim u slučaju da vaša deca ponekad pogledaju u pravcu ekrana…
Dragi naši,
Evo, došao je i taj dan, konačno, da se rastanemo od zdrave pam…. (uh, pobrkao sam papire, jebote…. aha!) …je i taj dan… kad s…mo najzad učinili taj ključni korak u praz… taj korak u bolje sutra, koje i vama želimo a kako ste vi jeste li svi zdravo je li strina najzad zdek…. (uh, opet! pa rekao sam ti da staviš u fasciklu!)… …lje sutra, koje nam daje nove mnogu…. mogućnosti da vam budemo bliže i vi nama budete bliže, je li tako, da. K-hm…. Eeee…
Ovako nećemo stići daleko. Hajde da pokušamo ispočetka.
– * –
Dakle, dragi naši, eno nas i na fejZbuku. Ali ne više gerilski, kao do sada, već zvanično, čak smo i aplikaciju angažovali.
Nastavite sa čitanjem… “Ajde da se fejZbučimo, da nam oči sjaje…”
Nastavljamo s prikazom konkursa “Svetlost” u organizaciji foto kluba CD13. Autor drugonagrađene fotografije je Milan Zvekić.
Dobri naš narode,
Ove trivijalne večeri, na Suštini pasijansa se dešava jedna sasvim netrivijalna stvar: predstavljamo vam novog člana naše male autorske družine, osmog po redu priključenja.
Đorđe Grujić AKA dJOLE Corto ume i sam da se predstavi:
