(Via)
Category: zz Razno
Sve što ne pripada nijednoj određenoj kategoriji
Letnji raspust
Dragi naši,
Suština pasijansa odlazi na zasluženi letnji odmor. Tokom perioda koji neće biti kraći od tri nedelje niti duži od pet, napustićemo uobičajeni tempo objavljivanja i posvetiti se nekim drugim radostima.
Tokom tog perioda, predlažemo vam da se zabavite prekopavajući po arhivi od preko 5.800 priloga na blogu. To možete učiniti prateći kategorije ili oznake u desnoj šlajfni, navodeći neke ključne reči u polju za pretraživanje ili birajući neki od linkova koje vam preporučuje upravo uvećana rndaljka, takođe desno. Ako vam se nijedan predlog ne učini zanimljivim, a vi slobodno osvežite tu listu slučajno izabranih naslova i pokušajte ponovo. Ako vam je stalo da ostavite traga tom svom istraživanju, slobodno upišite neki komentar ispod odabranog priloga. Biće nam drago da čujemo vaše mišljenje i o onome što biste voleli da vidite na Suštini pasijansa: u tom slučaju, komentar ostavite ispod ovog priloga.
Izvesno, biće i novih priloga tokom ovog perioda, ali oni neće pratiti uobičajenu šemu, već će biti objavljivani u ad hoc maniru, bez nekog reda. Sedam samuraja Skoja je već primilo Izvršno Naređenje O Postupanju U Okolnostima Letnjeg Raspusta 2015. Godine Broj 00000000001, u kojem se od njih jasno i izričito zahteva da postupaju po nahođenju. Nema sumnje, samuraji će to naređenje izvršiti precizno i bez oklevanja, jer izbora i nemaju.
Vi izbora uvek imate – barem bi trebalo da ga imate. Iskoristite leto, radujte se životu, budite kreativni i svratite nam ponekad. Nekoliko nedelja brzo prođe.
Do sledećeg susreta, pozdravljamo vas.
Kratka povest svega
Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.
Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.
Ој, кафано: сто на спрату
Док сам био у расејаности (ака “ди ја споран”), дописивао сам се прилично редовно са осталим расејанима. Отприлике половина и даље код куће, тзв. база, а остали по Канади, Америци, Новом Зеланду а има и Дубајића (из Дубаија). Повремено су ми стизали фото извештаји о окупљањима, што се обично догађало кад неко од ових из надградње дође на одмор.
Сад се испоставило да и сам могу да присуствујем, јер сам се… Стварно, како гласи глагол супротан глаголу “расејати се”? Место окупљања, “Пахуљица” више Новог гробља у Београду. Колико сам стигао да упознам географију, то му дође Звездара.
Е, ово је нешто чега није било кад сам одлазио (или сам отишао јер нисам имао пара да знам да га је било, ко ће га знати): тзв. етно кафана, али урађена по газдином ћефу. Ова не тера некакав сељачки штимунг, него је сва скоцкана од елемената који су мање више чинили наше детињство и младост. Газда мора да је отприлике генерација, тако некакву музику и пушта.
Но, ово није фотка са тог окупљања. Пошто је ћерка становала у крају, наишли смо ту више пута – лети, зими… Па сам имао времена да зверам около, фоткам натенане. Овог пута је била прилична гужва, неко вече пред осми март 2012, и амбијент је био закрчен. Бацио сам, онако из ћефа, поглед у вис.
Ово мора да се штрикне! Употребио сам класични кафански статив (чашу) и наређао две-три. Ова ми се данас некако највише свиђа; једну другу сам обрађивао до некаквог високог контраста и, шгјз, није то ни тако лоше, ама ми се чини да сам потрефио своје тадашње расположење, а не оно што сам хтео ;).
Matematika bonace
U pravu ste ukoliko vas goni neodoljivi osećaj da današnji video ima neke veze sa jučerašnjim.
Matematika je čudovišna ljudska zanimacija čija je svrha globalno prepoznata tek u poslednjih desetak godina. Naime, od samih početaka, tamo negde sa Pitagorinom matematičkom sektom, matematičari se bave svojim poslom sebe radi. Njihovi rezultati nikada nisu sledili iz potreba okruženja ili nekakve neodoljive potrebe da se razume naše okruženje. Ne, matematika je bila svet za sebe, prostor koji su matematičari proširivali pre svega jer su to uspevali da učine. Ipak se ponekad desi da celo to sviranje znatevećčemu donese neku korist. Na primer:
Pa i nije ti neki primer, kažete. U ovom trenutku negde ne duva vetar, pa šta? Nije bitno gde ne duva nego gde duva.
Ma nije valjda. A šta ako ste Ričard Parker?
Ој, кафано: Гавран
Зачудо, целе 2006. нисам снимио ниједну кафанску. Ваљда зато што нисам ни залазио. Онај посао се завршио, нови нису захтевали никакве одласке било куда, па ни на пиће. Зато је 2007. осветлала образ.
За ову екипу сам радио већ целе две недеље, исто од куће, а онда се газда сетио да би било лепо да се видимо. Пошто познаје мој крај (а и има с ким да подгреје сарме у комшилуку), договоримо се да се нађемо у Гаврану.
Није неки проблем, знам и ја свој крај, поготово Атлантску улицу, где је забрањено псовање и крстарење (што је уклоњено са сајта о глупим законима, али саобраћајни знаци још стоје). До Гаврана никад нисам свраћао, Атлантска је бре за туристе а не за нас.
Četr dne obeležavanija roždestva tvojego
Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
Večernji surogat muzike za popodne
A, pa dešava se. Znate kako je: jedan misli da će drugi, drugi misli da će onaj prvi, treći misli da ona dvojica misle… Sve u svemu, samurajska vikend-papazjanija… 
U znak izvinjenja ovisnicima o muzici za popodne, evo jednog filma za vas: saznajte i zapamtite zašto je važno biti Morrissey. 
E, tako. Pogledajte ovo, pa idite na spavanje. Bolje to nego da noćas čovite ispred televizora u pokušaju da prvi saznatge ko je dobio Oskara za šta. Kao da je to bitno. Niko od njih nije Morrissey.