Category: Film

Sedma umetnost će opstati. Uprkos Holivudu.

Без иједне речи: један прави каубојац

Почиње од Куросаве и “Седам самураја” (не Скоја него с црно беле траке). Наставља се у Холивуду, где су били љубоморни на добру причу коју би они волели да је њихова… чекај, разбојници нападају село, самураји га бране… то би могло да се претвори у каубојац.

И претворили су га у “Седморицу величанствених“. Играле су све саме мрге тог времена – Чарли Бронсон, Јул Бринер, Стив МекКвин, Џејмс Коберн, Роберт Вон. Као сценаристе нису потписали Акиру Куросаву, Шинобуа Хашимотоа и Хидеа Огунија, ваљда из те љубоморе. А музика за филм… па, Димитриј Тјомкин је већ био доста потрошен, требало је нешто у складу са временом – да, инструментални рок, из пера неког Елмера Бернстина. Што је постало јако популарно, свирало се на све стране…

И ето нама и Индекса како то свирају. И тако, после индијанаца имамо и Јапанце каубоје, и то из Сарајева. Био је свет добро повезан и пре интернета.

Košmar Sile

Pošto ovo nije jedan od onih tekstova koji udaraju zazubice čitaocima, da odmah izgovorim konačni zaključak: u pitanju je obično đubre, najgori nastavak serijala.

I tako, dok se u supermegafensi bioskopu Cineplex beogradskog tržnog centra Ušće čekalo tri debela dana za karte sedme epizode Ratova zvezda, samo nekoliko blokova udaljeni staronovobeogradski bioskop Fontana ugostio je mene i još devet duša zainteresovanih za upoznavanje sa novim avanturama sveta Sile i njenih svetlotamnih lutaka… pardon, heroja. Stotridesetšest minuta kasnije isteturao sam se iz bioskopa, potpuno zbunjen, sa nevericom u očima.

E sad možemo mirno da ređamo činjenice koje vode gorenapisanom zaključku. No, pre svega, muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Košmar Sile”

On nema problem sa rukopisom

Hajde, priznajte: kakav vam je rukopis? Koliko biste bili spremni da sada, ovog časa, odete na sastanak / prezentaciju / predavanje i da tamo hvatate beleške naliv-perom, sopstvenim rukopisom? A koliko bi vam vremena trebalo da rukom nacrtate neko zaglavlje svečanog dokumenta?

Ovom čoveku to nije problem. Problem čovečanstva je u tome što je on jedan od tek nekoliko ljudi na svetu koji su održali veštinu crtanja i pisanja perom na nivou vrhunske primenjene umetnosti.

Nastavite sa čitanjem… “On nema problem sa rukopisom”

Umetnost palih

Opet je počelo: narodu treba hleba i ig…
Narodu treba igara.

Upamti dobro šta ću ti reći: ništa nije onako kako misliš da jeste ili (još gore) kako vidiš ili ti se čini da vidiš. Ako misliš da je tako kako vidiš, to je samo zato što te niko nije naučio da pravilno razumeš stvari. Ne, nije bitno da budeš pametan. Bitno je da budeš poslušan i sve će ti se kazati samo. A uz malo sreće, sve će ti se i dati, doduše ne samo, nego… Gledaj.

Nastavite sa čitanjem… “Umetnost palih”

Veliki obračun na montažnom stolu

Možda je preseljenje holivudskih scena u kolaže nezavisne produkcije poslednja dobra ideja koja opravdava postojanje te produkcije. Ma, jeste sigurno. Odavno sam čvrsto verovao da Holivud u sebi ipak krije još jedan argument valjanosti. I, evo ga… Zapravo, postmoderne metode su uvek rešenje kada kreativnost zapne ili se pretvori u svoju negaciju, kao što se u Holivudu odavno desilo. A pride je i isplativo. Ako ne verujete, pitajte Gorana Bregovića. Ali nećemo sad o njemu: postoji u postmodernizmu zanimljiviji pristup od lopovskog, a posledice humanije od finansijskih.

Dakle, obratite pažnju na ovaj video. Traje oko devet minuta i zavređuje da na njega usmerite svoju pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Veliki obračun na montažnom stolu”

Bambi upoznaje Godzilu

Zaista, šta bi se desilo? Imamo odgovor!

Celog života se nadam da će neki Tarantino ili Rodrigez napraviti seriju filmova-raskrsnica u kojima dobri momci ginu na licu mesta umesto magičnog izvlačenja iz nemoguće situacije. Recimo Zaista umri muški, u kome Džon Meklejn umire u prvom obračunu, pa u drugom obračunu… i tako dalje, svako njegovo umiranje prati odgovarajući sled događaja koji ne mora obavezno da prati pobeda pravde, šta god ta reč ovih dana na planeti Zemlji označavala.

I onda se, naravno, ispostavi da je neko o tome već mislio:

Molim lepo. Nema sranja, duboke filozofije, razmatranja kršenja fizičkih zakona, brige o ishrani glavnih junaka, istrage montažnih grešaka. Jedino što zameram tvorcu ovog divnog komada je nedostatak rečenice Based on a true story. 🚀

Kad ti stalno kuca u glavi

Prvo ti se učini kao neka mala, sporedna misao. Ona je pomalo uznemirujuća, ali to pripišeš umoru, pa nastaviš dalje. Kad, evo je opet. I ne pušta. A onda: kada primetiš da te je misao obuzela, već je kasno i sada ne možeš da je se otreseš.

Tada počinje agonija.

Nastavite sa čitanjem… “Kad ti stalno kuca u glavi”

Chuck Jones, evolucija jednog umetnika

Zvoni vam negde ime iz naslova? A šta ako kažemo “Looney Tunes“? A da li vam išta znači stara parola “That’s All, Folks“?

Chuck Jones je bio jedan od reditelja crtaća za Warner Bros Cartoons. Tokom perioda od preko 20 godina na tom poslu, u više od 200 filmova koje je režirao, razvio je metode za gestove animiranih junaka koje, po mnogima, nisu prevaziđene do dana današnjeg. O tome govori sledeći kratki video zapis.

A koji je vaš omiljeni junak iz serijala Looney Tunes? A koja faca?