Category: Film

Sedma umetnost će opstati. Uprkos Holivudu.

R.I.P. Sidney Lumet

Sidney Lumet - R.I.P. 1924-2011Ode velikan filma. Imao je Holivud pod nogama u vreme kad je u Holivudu još uvek bilo i duše i pameti. Poštovali su ga i oni koji ga nisu voleli.

Sidney Lumet je pravio filmove u kojima je bio u stanju da udavi nedozrelog gledaoca dugim i naizgled besciljnim dijalozima. Za one koji umeju da čitaju između redova, Lumet je filmskim rečnikom kreirao upravo te sadržaje. Govorio je da nema malih uloga, nego samo malih glumaca. Iz dna duše je mrzeo žanr melodrame, mnogo pre nego što su se skotovi dosetili da se to sad zove “romantična komedija” iako ničeg humorističnog u takvim filmovima nema.

Gledam u listu njegovih filmova i ježim se. Da je napravio samo jedan od ovih, bilo bi dovoljno: 12 Angry Men, Serpico, Network, The Verdict, The Morning After… Čestito je reći da ne poznajem njegov opus ni koliko crno ispod nokta. Ali to malo što znam, meni je dovoljno… Moj lični favorit je Network:

 

I da ne zaboravim: I am mad as hell…

 

Zbogom, Majstore. Holivud koji ostavljaš za sobom nije vredan tvoje slave.

Ježić u magli

Kada sam vas sinoć uputio na animirani film “Rain Town”, pomenuo sam i film “Ježić u magli” (Yozhik v tumane, 1975). Do pre samo 24 sata, kad sam saznao za postojanje japanskog remek-dela i pogledao ga, ovaj ruski crtać je bio bez konkurencije u mom poimanju animirane umetnosti.

Sreća, pa youtube pruža i ovaj film na gledanje.

A još veća sreća, pa ne moram doista i da lupam glavu misleći koji je od ta dva filma bolji. I za jedan i za drugi film važi nešto što sam pročitao u komentaru jednog gledaoca:

Evo čemu animacija treba da služi.

Više ne mora da se kaže.

Rain Town

Ostajem u šoku nakon gledanja ovog animiranog filma. Prvi put gledam nešto što može da stane rame uz rame sa poezijom animiranog filma “Ježić u magli“.

Prekinite to što radite, nađite način da ostanete neprekinuti deset minuta, pa pokrenite ovo u režimu punog ekrana.

Nisam u stanju da pružim svoj komentar, pa ću se poslužiti komentarom prijatelja na čijem FB profilu sam ovo i video prvi put. Komentar je pisan na engleskom, a ja ću biti dovoljno drzak da ga prevedem u neobaveznom tonu. Imenjače, nadam se da je to u redu.

Živimo u čudnim vremenima. Umesto da žeženim zlatom platimo da bismo pogledali ovaj film, možemo da ga gledamo ne plativši žutu banku za to. Kako je to moguće? Lepota ovih razmera ne raste na drvetu.

Možda je moguće zato što lepotu ovih razmera nije moguće izmeriti na kantaru.

(Tnx Toda via FB)

Okršaj kod (not) O.K. opštinske uprave

Dramatični okršaj ogrezlog kancelarijskog pacova i klijentkinje opredeljene da pobedi u neravnopravnoj borbi….

U slučaju da ste osetili bilo kakvu nelagodu, ne daj bože da ste se prepoznali, sami ste krivi za to.

60 sekundi u životu…

Projekat o kome nisam znao do večeras, kad je stigao novi prilog na blog koji odnedavno pratim.

Projekat “60 Seconds in the Life of…” je zamišljen kao prosti eksperiment: autor ponekad snima kratke klipove u trajanju od približno 60 sekundi i koji predstavljaju proste studije kretanja. U suštini, to su kadrovi sa nepokretnom kamerom u kojima postoji neko karakteristično kretanje. To je niz veš mašina u pogonu, lift, uključeni taksimetar, pogled na ulicu ili kroz prozor metroa… Jučerašnji klip je igra Sunčevih zrakova kroz prozor nadzemne trase gradskog metroa i predstavlja pravo malecko remek-delo najosnovnije moguće ideje o pokretnim slikama.

Ako baš hoćete: ove video-minijature su svojevrsna renesansa filma kao jezika. Poslednji objavljeni klip je 41. u nizu koji je započeo pre nešto više od pet godina. Na žalost, izgleda da nije sve potaman sa servisom za isporučivanje video materijala (to je Vimeo), pa se na matičnoj strani grupe priloga ne vide valjano svi klipovi. Svejedno: overite ono što je moguće.

Lična beleška: ovo me vraća skoro 35 godina u prošlost, u vreme kad sam bio osmomilimetarski filmadžija u osnovnoj školi. Jednom možda ispričam i tu priču…

(Via)