Category: Literatura

Sećate li se knjiga? Nekad smo ih voleli zbog zrnca mudrosti koje su ponekad sadržale.

Skočila je i allah i vrannah da razmišlja o Zorannah, pa i jah podigao noggah

Podigla se prašinnah

Još uvek ne znam ko je ta Zorannah i neću da znam ko je ta Zorannah. Ne moram sve da znam. Izgleda da je tinejdžerke vole. To me trenutno čini srećnim, jer moje dete nema toliko godina, pa onda baš ne moram sve da znam. A i onda kada dođe u te godine, Ognjen opet neće biti tinejdžerka nego tinejdžer, što će, opet, na svoj način biti i dobro i loše.

Loša strana fejZbuka je isto ono što mu je i dobra strana: teško da je moguće ostati neobavešten. Evo recimo, moj (nekada mnogo više) ljubljeni Dream Theater objavljuje novi album početkom naredne godine. Takođe, ovih dana su na turneji po Evropi. (To sada može tako, nekako je veoma opskurno zamisliti Pink Floyd na turneji dok im izlazi novi album).

E, kad smo kod muzike, da pustimo nešto:

Nastavite sa čitanjem… “Skočila je i allah i vrannah da razmišlja o Zorannah, pa i jah podigao noggah”

Osam kratkih SF priča

“Molim vas, ubijte me.” Robot je počeo da jeca.

“Molim vas, ubijte me”, molio je. “I upotrebite moje delove da napravite sebi čestitu lampu za čitanje. Dođe mi da se pojedem kad vidim kako pokušavate da čitate pri nedovoljnoj svetlosti te čkiljave lampe pored klozeta.”

Pokušavao sam da ignorišem njegove molbe, ali u srcu sam znao da je u pravu.

– * –

Osam kratkih SF priča za vas

Hajde sad, baš da ne prevodim svih osam.

Nastavite sa čitanjem… “Osam kratkih SF priča”

Им’о сам страшан трактор

Има један стари виц који се сваки час појављује поново, ко зла пара… био је спомињан и овде. Пуна верзија је затурена негде у архивама старог Сезама, а овде… ајде по сећању.

На неком пољопривредном сајму сретну се Лала и Тексашанин. Реч по реч, пиво по пиво, распричају се они, и у нека доба пита Амер

– Јел, пријатељу, имаш ли ти шта земље?

– А, фала на питању, радим три максима (ускаче преводилац да објасни), првокласна, дугмад да сејеш капуте да жањеш… А ти, имаш ти штогод?

– Е, другар, не да имам, него кад седнем ујутро на трактор и кренем, до увече се возим и још увек сам на својој земљи.

– Разумем те потпуно, имо сам и ја таки трактор, једва сам га увалио некој будали.

takitraktor02Већ смо се овде питали ко смишља те вицеве. И о кретању идеја кроз човечанство – где настају, ко од кога копира и ко ће то знати, јер по начелу истовремености оне најбоље настају на више места истовремено.

Е сад после два линка, једног на чланак о изумитељима вицева и једног о СФ идејама, питате се куд сам кренуо. Па, право тамо.

Nastavite sa čitanjem… “Им’о сам страшан трактор”

Zločin iz strasti

U svetu u kom se čini da je sve toliko lomljivo da čak i blagi dodir može da naškodi, sujeta je osobito krhka tvar. Viktorijanski gospodin se nije pokazao baš kao džentlmen prema naivnoj seljančici… Zapravo, da li je ona baš tako naivna kao što se čini u prvi mah?

Nastavite sa čitanjem… “Zločin iz strasti”

Vukotinjanje (XX): E

EGZE-KUCNUO ČAS

Nikad neću prestati da sebi postavljam pitanje, kako osoba dođe do zaključka da je sad, evo baš sad, nesumnjivo, sad, kucnuo čas da treba zaklati suseda? Ubiti ga kao da je kuca? Sad, ili nikad? Pomoli se bogu, egze-kucnuo je čas! Mistična poruka spolja? Banalna poruka iz centra? Nalog iznutra? Egze-kucnuo je strašni čas…

 EKLIPSATI

Sunčeva eklipsa je pojava pomračenja Sunca. Jedna bezopasna, zanimljiva i lepa prirodna pojava. Totalno pomračenje Sunca posmatrali smo iz regiona Horgoša poslednji put 11. avgusta 1999. godine. Sumanuti pojedinci iz političkog i javnog života videli su u toj pojavi predznak svog sunovrata, ali i šansu za novo zaluđivanje građanstva. Rekli su, sramno: begajte u podrum! Poverovala je, dobra većina nesrećnih ugroženika. Te nisu poginuli od eklipse. Ostala je reč: eklipsati. Kao, tobož, lipsati od eklipse.

Kažnjivo je igranje rukom u šesnaestercu

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XX): E”

Vukotinjanje (XIX): KAKO SMO SE FOLOVALI

Jasno je što jedan Starkelja želi da bude Mladić; ali zašto Mladić želi da bude Čiča?

Srpkinja je rekla:
Još od Stevana Sremca
Književnost nam je bez premca. 

Profesor fizike
Držao je pridike:
Od bauka prirodnih nauka
Otrgao nas je Tesla Nikola;
Sam je popio pehar znanja
(dobro, do pola). 

Na jug

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XIX): KAKO SMO SE FOLOVALI”

Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA

Konkord ide brzinom od dva maha. Naši avioni idu na mahove.

Zbog jake zubobolje uputio sam se lekaru. U Domu zdravlja, međutim, zatekoh sablasnu tišinu. Tek kad otvorih peta vrata, videh prvu osobu u belom mantilu. Bio je to primarijus Vrzić. Na mišici je nosio crvenu traku sa natpisom: dežurni. Jedva da me je i pogledao; nastavio je da stilizuje svoj plakat za štrajk. Kako mene tog časa nije zanimao dežurni, već ažurni lekar, nervozno sam prekinuo njegov stvaralački trans: Boli me zub! Začuđeno me je pogledao i kontrolisano rekao: Vi ili ste neinformisani ili neuračunljivi. Ako je u pitanju prvi simptom, ponoviću: ne radimo. Ne daju nam platu. Protest, brate. Ako je u pitanju drugi simptom, prosto izađite – psihijatrija je zaključana. Zub? Pa to je smešno! Vidimo se za tri meseca, eventualno. Gde da nađete štrajkbrehera za tu sitnicu? Da ste bolje razmislili ne bi iz solidarnosti ni zakucali…

Ništa nije ko što kažu u školi

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVIII): DREKA BEZ POVRATKA”