Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sećate li se knjiga? Nekad smo ih voleli zbog zrnca mudrosti koje su ponekad sadržale.
A osveta njina, crkvena će biti!
Jedne sunčane nedjelje u maju
Dok sa prozora gledaš rosne bukete jagorčevina
I sa terase dopire lahor krenuo iz daleka
Ti se mrštiš jer znaš:
U podrumu kupus zaudara.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XVII): GLAVE SA DNA KACE”
Razlikujmo europski i europski život!
Poznajem čoveka koji ima časnih šezdeset godina. Završio je elektrotehnički fakultet u vreme kad dekani nisu dolazili u kabinet sa batinašima. Doktor je elektrotehničkih nauka. Saradnik u uglednim svetskim časopisima. Napisao je tri dobre knjige o problemima energetike. Čuo sam ga da govori četiri svetska jezika, a služi se sa još tri. Nikada nije bio član partija. Ima sjajnu porodicu. Uviđavan, ne znam čoveka u Beogradu koji bi o njemu rekao ljutu reč. Nije isterivač pravde, ne popuje. Pošten je. Srbin je. Komunisti ga nisu predlagali za ministra energetike. Nacionalisti ga nisu predlagali za ministra energetike. Demokrate ga nisu predlagale za ministra energetike. I znate li u čemu je krajnja poenta zamešateljstva? Nudim vam dil: samo u Beogradu postoji pedeset sličnih eksperata i ljudi svetskog nivoa. Biće tučeni od svakog nespecijaliziranog ratnog hirurga za položaj ministra energetike. Ni jedan pokret za sebe nikad nije rekao da nije demokratski. Zaustavimo demokretenizaciju!
U nepreglednom svemiru, zadesilo se zrnce prašine na kojem se razvio čudni oblik života. Tamni mali globosomi su počeli da se repliciraju brzo, a počeli su da pokazuju i prve znakove inteligencije.
Ide Draža preko Romanije
Očito zabrinuti,
naši i strani pjesnici
javljaju: nadiru varvari.
Dugo je čekala da se on najzad odvaži.
I dočekala je. Ali ne onako kako je to trebalo da bude.
I tako, beše jedno obično prolećno popodne po lepom vremenu, negde na Islandu…
Sve je relativno. Ko nije poneo slamčicu sa sobom, tako mu i treba.
Ako je za utehu, bar je poneo peškir.
________
° Gola, a može i hægur vindur (izvor: Google prevodilac)
Kotrljaju se ulicom demokratski mandati.
Gvozden je bio fin, pristojan čovek. Stakloduvač u radionici jednog naučnog instituta, važio je za pouzdanog zanatliju. Znam ga sa odbojkaškog terena, gde smo se okupljali u pola deset, u pauzi za doručak. Komunikativan, otvoren, spreman za šalu, ubrzo je postao zaštitni znak dobrog razumevanja u našem kolektivu. Od milja smo ga zvali Gvožđe, što je on oduševljeno prihvatio. Ubrzo se našlo onih koji su u sebi otkrili ostatke nekadašnjeg znanja hemije i javila se nova, skraćena formula nadimka: Fe, što se, naravno izgovaralo u dahu EFE. Zdravo, Efe. Kako si, Efe? Serviraj, Efe! Efe, vidimo se u birtiji.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XIV): KAKO SE RADIKALIO ČELIK”
Imovino moja pod suncem slobode.
Juče sam režao
kad su ga bacili u tamnicu.
