Category: Literatura

Sve probleme su rešavali u karatezijanskom prostoru tri međusobno upravne zolje.

Pardon! odmah na početku zbog upotrebe u naslovu naše najamorfnije i najfrekventnije, počesto najaktuelnije,  dokazano najsmrdljivije reči. O, znam, znam da postoje reči-zamene; sinonimi, surogati, eufemizmi. Ali ono što hoću da ispričam može se samo u originalu. Hvala lepa! Ako sad i ovde ne upotrebim reč: govno, ja je nikad i nigde više neću upotrebiti. Treba prizvati ono gađenje, onu konvulziju…

Tog turobnog jutra, na našem malom Trgu osvanu govno. Autentično čovečije, i pozamašno. Čudno je bilo to što se u našoj maloj zajednici, poznatoj po obaveštenosti i svekolikoj budnosti, nije našlo čeljadeta koje će iole pouzdano podneti ma i najmanji dokaz o počiniocu; nikog ko je, ma i na najbizarniji način, bio svedok skandaloznog rasterećivanja. Događaj je samim tim nosio misteriju nastanka. Bilo je tu i elemenata uvrede za meštane; zanemele su i oprobane tračare, pored kojih ni ptica neopaženo ne proleti. Otuda je od samog početka bilo svojevrsnog divljenja prema veštini opoganitelja; daleko je bilo još od harizme, ali harizme tako počinju.

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (IV): GOVNO”

Čist ginekološki fenomen: Kad državu siluju, pukne joj himna.

Nema dana,
da ne popije litru domaće
(brlja na veresiju, do plaće
koja zamalo pa sad će).
Nema dana,
kad ne proba paštetu
koja škodi i paščetu.
Nema dana više
da ne diše  kubni metar sulfur peroksida.
Nema dana
da ne bi ranâ od kamdžije stida.
Nema dana
da ne popuši kesu duvana
(krdža, brale, spopadaju bale!)

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (III): PA, SLUŠAJ!”

Moglo je to bolje. Ustavnu povelju kao da su pisali uz vjetar.

ADIODASO

Marka sportske opreme za disciplinu pretrčavanja iz urušenih partija u profitabilnije. Adiodaso oprema je udobna, lagana, preporođuje. Bio je i jedan ovakav slučaj: čovek koji se iz Instituta nuklearnih nauka u Vinči vinuo u nebesa meditativnih visokoletača, na brzaka je oblačio Adiodaso opremu i srušio se iz patriotskih visina u – Novu saveznu narodnu skupštinu! Udes je preživeo, za razliku od nekoliko zgranutih građana.

AEFEKTNA REČ

Ne znam ko je rekao, jer svi ponavljaju, da reč seče kao mač. Posle se iznosi da je progovorena u afektu, pa zvuči kao izvinjenje i ništa više. Na glasu je i efektna reč, koja pogađa u srce problema, sa minimumom glasova. Ali, to samo znači da efektne reči mogu – da rane u srce kao koplje. Sa odsečenom glavom, ili probodenim srcem, svejedno je. Hajdemo da uvedemo aefektnu reč. To je efektna reč rečena u afektu, a koja je ubila čoveka. Nabijanje čoveka na reč. Zgodno je i za epitafe: ubi ga aefektna reč.

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (II): A”

Što je tražio to je i dobio: sad je pljunuti patriota.

Bože mili uda velikoga!
Koji šćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne:

Tradiciju gizdavu gospođu;
Istoriju staru al držeću;
I Prosvetu damu od manira;
I Kulturu maloletnu curu.

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (I): POČESTO DUNE KABADAHIJI”