Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sve što nije film, likovna umetnost ili književnost.
Bio je lep letnji dan, kasno popodne, pastorala. A onda je sve otišlo k vragu jednim sletanjem koje nije režirano u Holivudu, tako da se nije desilo ni u jednom svetskom (poželjno američkom) gradu velikom barem dva miliona stanovnika, već u nekoj pripizdini, u kukuruzištu.
Razvuci-der preko celog ekrana: ovi momci imaju dobru ideju kako se dizajnira slika u animiranom filmu.
Znate li ko je Misha Rozema? Ne znate, naravno. Nisam ni ja znao do prekjuče, kad sam naišao na ovu priču. Misha Rozema je filmadžija koji nema para, a kad nema para, nema ni filma. Ali on ima dobru ideju i spreman je da dokaže njenu valjanost. Ovaj kratki film je upravo to: potvrda ideje. Pogledajte, pa ću da vam ispričam ostalo.
Razvucite veliku sliku, biće bolje.
Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.
Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
Noć. Te oči. Staklo. Crveno. Dim. Te usne. Dodir. Povetarac. Trotoar. Čekaj. Vrati se.
A sada ćete videti kako film od dva i po minuta može da ima više sadržaja od holivudskog blokbastera koji traje dva i po sata.
Eto, tako. Sadržaj je makar merljiv. A nemerljivih razlika ima koliko hoćete.
Kada sam odlučio da budem glumac, nije to bilo zato što sam hteo da budem slavan, već zato što sam hteo da dam svoj doprinos.
Nedelja prepodne je dobro vreme da se opustite, možda uz neki ugodan i inspirativan razgovor. Ako niste pronašli pametnog sagovornika, predložićemo vam da barem kao slušalac učestvujete u razgovoru dvojice pametnih i zanimljivih ljudi.
Artst Tlk je polučasovni TV/video predložak u kojem Pharrell Williams, dečko koga verovatno znate samo po pevanju zaraznog letnjeg pesmičuljka, pokazuje da njegova glava nije prazna tikva, već mašinica za postavljanje pametnih pitanja zanimljivim ljudima.
Lopta od testa je izvađena iz zamrzivača. Treba da se odmrzne pre nego što se upotrebi.
Šta se dešava dok niko ne gleda?
Bizarno i sjajno.
Mi, ovde na Suštini pasijansa, ne govorimo o koincidencijama, nego o sinhronicitetu. To je pojava koju smo odavno uspeli da dokažemo…. Nažalost, samo empirijski, što je loš dokaz za one koji imaju tu lošu, ali korisnu naviku da misle svojom glavom. To, usput, dokazuje i mnoge druge stvari, poput Sterdženovog zakona, koji pominje junak današnjeg priloga.
Pratite pažljivo. Ako vam šta nije jasno, premotajte malo unazad i pogledajte ponovo.