– Na šta prvo pomisliš kad se pomene David Bowie? – pitala je.
– Na Iman! – odgovorih iz topa.
Category: Opšta umetnost
Sve što nije film, likovna umetnost ili književnost.
Зиги је свирао гитару
Зна се како се на сцену поставља представа страног аутора. Прво вам треба превод. Ако је комад са певањем, онда ваља превести и текстове песама. Такозване стихове. Или обратно, некад имате стихове који изигравају такозвани текст.
Онда то све треба и поставити на сцену. Код комада са певањем ту почиње проблем, јер глумци углавном сви умеју да певају, имали су ваљда тај предмет на академији, док певача који су учили и глуму има много мање. А треба неко и да свира, јер сте још у 1994. и та техника позоришног озвучења није најсавршенија, позна се кад не ускочи у милисекунд тачно. Ако сте све урадили како треба, добијате на крају и диск са музиком из представе.
Пошто сте паметно одабрали комад, добили сте рок оперу, а не бродвејску оперету општег типа. Пошто је аутор комада један од ретких који уме да сложи и либрето и композицију и да сам праизведе све то, још увек имате шансе да промашите, али сте их сузили скоро скроз.
Svi ludaci
V. je bila “lepa k’o lutka” i stanovala je jedan sprat iznad mene. Imala je fantastičan glas i volela je da peva. Bila je starija godinu dana, što je u adolescentskom periodu mnogo, i zivkala me je svakog dana na kafu. Verovatno zato što su nam i majke svakodnevno zajednički kafenisale. O ženama u to vreme nisam ni razmišljao – to je bila posledica zakasnelog puberteta.
Najvažnije od svega – stalno je odnekud dovlačila nove ploče. Nastavite sa čitanjem… “Svi ludaci”
Poslednja velika predstava
Čovek koji je bio Umetnost je otišao na Neko Bolje Mesto da se pridruži Majoru Tomu, Zigiju Stardastu i Mršavom Belom Vojvodi.
In memoriam: David Bowie (1947-2016)
Ima već nekoliko dana, pitali smo se na Suštini pasijansa: kako, za boga miloga, da opišemo najnoviji rad Davida Bowiea? Jer, hteli smo to da učinimo, a nismo imali ključ. Bili smo svesni da nam informacije nedostaju, ali na to nismo gledali kao na prepreku, već kao na redovno stanje stvari: ko zna koliko puta se desilo da nas taj čovek zbuni°.
Ovo je bilo drugačije, ali nisam mogao da objasnim zašto je tako.
A sada znam… Ala nas je prevario.
Božićna čestitka, najveća na svetu
Najiskrenija božićna čestitka koju je uopšte moguće saopštiti dolazi iz Indije, i to iz muslimanskog dela nacionalno najšarenije države na svetu.
Postanak
Postoji jedna vrlo posebna knjiga. U čemu je njena posebnost, pitate?
Prvo, u tome što je to verovatno mama svih foto-monografija koje su ikada ugledale svetlost dana.
On nema problem sa rukopisom
Hajde, priznajte: kakav vam je rukopis? Koliko biste bili spremni da sada, ovog časa, odete na sastanak / prezentaciju / predavanje i da tamo hvatate beleške naliv-perom, sopstvenim rukopisom? A koliko bi vam vremena trebalo da rukom nacrtate neko zaglavlje svečanog dokumenta?
Ovom čoveku to nije problem. Problem čovečanstva je u tome što je on jedan od tek nekoliko ljudi na svetu koji su održali veštinu crtanja i pisanja perom na nivou vrhunske primenjene umetnosti.
Ponekad je dovoljno zatvoriti usta i otvoriti oči
Ponekad je potrebno ućutati.
Nastavite sa čitanjem… “Ponekad je dovoljno zatvoriti usta i otvoriti oči”