Category: Umetnost i zabava

(Isečak)

…

Prišao sam i skamenio se. Gde je moja četvrt “ruske”? Gde je četvrt koju sam kod Srpa i Čekića samo prepolovio? Od Srpa i Čekića ona je stajala pored kovčežića, u njoj je ostalo gotovo sto grama – gde je ona sada?

Pogledom sam prešao sve – nijedan nije trepnuo. Ne, ja sam sigurno zaljubljen i lud. Kuda su odleteli anđeli? Oni su stalno motrili na kovčežić – ako sam se udaljavao – kad su odleteli od mene. U oblasti Kučino? Aha! Znači, ukrali su između Kučina i 43. kilometra. Dok sam vam delio ushićenje, dok sam vas posvećivao u tajne života – mene su u to vreme lišili “poljupca tetka Klave”… Naivan, kakav sam, sve to vreme nijednom nisam provirivao u vagon – smešno. Ali sad je “dosta naivnosti”, kako je rekao, mudro, dramaturg Ostrovski. Finita la commedia – božanstvena. Dosta je bilo lovljenja ribe u mutnoj vodi. Treba loviti ljude!…

Ali, kako loviti i koga loviti?

Sam đavo zna u kakvom ću žanru doputovati u Petuški… Od Moskve, sve su bili filosofski eseji i memoari, sve su bile pesme u prozi kao kod Ivana Turgenjeva… Sad počinje detektivski roman.

…

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

(Isečak)

…

Ali ako čovek neće da prohuji svetom, neka baci svinjama i “hananski balzam” i “miris Ženeve”. Najbolje će učiniti ako sedne za sto i pripremi sebi “komsomolkinu suzu”. Taj koktel je mirisan i čudan. Kasnije ćete saznati zašto je mirisan. Prvo ću vam objasniti zašto je čudan.

Onaj koji pije votku sačuva i zdrav razum i pamćenje, ili, naprotiv, najednom izgubi i jedno i drugo. A u slučaju sa “komsomolkinom suzom” je smešno: popiješ sto grama te suze – pamćenje sigurno, a zdravog razuma k’o da nije ni bilo. Popiješ još sto grama – i sam se čudiš: odakle toliko zdravog razuma? Kud je iščezlo pamćenje?

Čak je i sam recept “suze” mirisan. A od gotovog koktela, od njegovog mirisa, može se na trenutak izgubiti svest. Ja sam je, na primer, izgubio.

Lavanda	15 gr.
Vrbena	15 gr.
Brezova voda	30 gr
Lak za nokte	2 gr.
Zubni eliksir	150 gr.
Limunada	150 gr.

Smesu od koje se priprema treba dvadeset minuta mešati grančicom orlovih noktiju. Drugi, istina, tvrde da se u slučaju nužde orlovi nokti mogu zameniti bršljanom. To nije tačno i opasno je. Secite me uzduž i popreko – ali nećete me prisiliti da “komsomolkinu suzu” mešam bršljanom, ja ću je mešati orlovim noktima. Kidam se od smeha kad vidim kako “komsomolkinu suzu” mešaju bršljanom a ne orlovim noktima.

…

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

(Isečak)

…

I uverićete se: ono će početi pred kraj tog sata. Kad prvi put štucnete, iznenadiće vas iznenadnost njegovog početka, zatim će vas iznenaditi neotklonjivost drugog puta, trećeg puta et cetera. Ali ako niste budala, brzo ćete prestati da se čudite i latićete se posla: zapisujte na hartiji u kojim intervalima vas spopada štucanje – u sekundama, naravno:

– osam – trinaest – sedam – tri – osamnaest.

Pokušajte, dakle, da ovde pronađete neku periodičnost, makar najpribližniju, pokušajte, ako ste ipak budala, pokušajte izvesti neku besmislenu formulu, da bi makar nekako prevideli trajanje sledećeg intervala. Život će ipak promeniti vaše teleće raspoloženje:

– sedamnaest – tri – četiri – sedamnaest – jedan – dvadeset – tri – četiri – sedam – osamnaest –

Priča se da su vođi svetskog proletarijata Karl Marks i Fridrih Engels brižljivo proučili shemu društvenih formacija i na osnovu toga su uspeli mnogo da predvide. Ali, ovde oni ništa ne bi mogli da predvide.

…

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

(Isečak)

…

S tom zagonetkom sam se borio tri uzastopne godine, svakodnevno sam se borio, a ipak sam svakog dana posle desete zaspao.

A sve se pokazalo tako jednostavno: ispada, ako ste već popili petu, morate i šestu i sedmu, i osmu i devetu popiti najednom, iz cuga – ali popiti nestvarno, to jest, popiti samo u uobrazilji. Drugim rečima, morate jakom voljom – ne popiti ni šestu, ni sedmu, ni osmu, ni devetu.

A pošto izdržite pauzu, pristupite direktno desetoj, kao što devetu simfoniju Antonina Dvoržaka, faktički devetu, uslovno nazivaju peta, postupite baš tako i vi: uslovno svoju šestu nazovite deseta i budite uvereni: sad ćete neometano jačati i jačati od šeste (desete) sve do dvadeset osme (trideset druge) – to jest, jačaćete do granice iza koje sledi bezumlje i svinjarija. Ne, časna reč, prezirem pokoljenje koje dolazi za nama. Ono u meni izaziva gađenje i užas. Maksim Gorki o njima neće ispevati pesmu, ni pomisliti. Ne kažem da smo mi u njihovim godinama vukli čitavo breme svetinja. Bože sačuvaj! – svetinja smo imali jedva-jedva, ali zato, koliko smo stvari imali na koje nam se nije pljuvalo, a oni – na sve pljuju.

…

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)