Category: Umetnost i zabava

Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.

Ne vršite po Pravopisu! (2)

Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je drugi tekst o onima koji vrše, šta već vrše, po mom maternjem jeziku.

Moguće je da nisam u pravu što tvrdim da jezik mora da bude očuvan, jer se nekako volšebno i uvek neko vraća sa tezom kako je jezik živa tvar. Zaista se slažem sa tom tvrdnjom, ali moram da primetim nešto drugo: ta teza je često upotrebljena kao demagoški izgovor za odbranu sopstvenog neznanja. Među osobama koje se kriju iza te tvrdnje ima i onih čije primere sam opisao u svom prethodnom prilogu na ovu temu.

Zbog čega su ljudi toliko spremni da brane sopstvene greške? To mi nije sasvim jasno, jer nikad nisam trpeo loše posledice sopstvenih priznanja da sam pogrešio. Pride, nisam vičan psihologiji i sociologiji ponašanja, što su discipline koje bi verovatno mogle da objasne tu pojavu. Svejedno: to što je jezik živa tvar nikako ne znači da bi milion puta ponovljena greška smela da postane pravilo.

Izvor jezičkog smeća - specimen ARekoh “milion puta”, što će dobronamerni čitalac shvatiti kao stilsku figuru – preuveličavanje je primeren način naglašavanja u opuštenom ćaskanju. Međutim, moja briga je ovog puta usmerena na televiziju kao glavni izvor jezičkog smeća. Uz izuzetno retke izuzetke u nekim emisijama na samo nekoliko TV stanica, broj primera lošeg jezika se zaista bliži tom jezivom broju. Te primere je lako hvatati: izaberite bilo koji termin u bilo kom danu i menjajte domaće TV kanale tokom jednog sata. Odgovorno tvrdim: za to vreme ćete čuti najmanje deset izrazito upadljivih jezičkih grešaka. Ako budete pratili neku komercijalnu televiziju u udarnom večernjem terminu, za deset uhvaćenih primera će vam biti potrebno mnogo manje vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Ne vršite po Pravopisu! (2)”

Počelo je snimanje “Hobita”

Očekujte mnogo viralnih video teaser materijala: čak i najveće filmske kuće znaju koliko je važno agitovati na Internetu. Film Hobit svakako očekujemo odavno, a družina na Novom Zelandu se opako naoštrila da opet uradi doličan posao.

Peter Jackson je pre izvesnog vremena okupio veći deo ekipe koja je producirala projekat The Lord of the Rings u nameri da snimi film The Hobbit, po drugoj najpoznatijoj knjizi J.R.R.Tolkiena. Pre nekoliko dana je pala i prva klapa na snimanju filma. Tim povodom, pušten je prvi zvanični video klip na net:

 

Da ne komentarišem viđeno previše, jer je prerano. Samo dva detalja. Prvo, nadam se da će ovog puta ključni glumci biti bolje odabrani (a ne kao u LOTR, kada su pljuštali komentari da je valjalo zameniti glumce u ulogama Aragorna i Boromira – što je fakat). I drugo, da prenesem komentar koji sam napisao kad sam video ovaj klip na fb profilu prijatelja:

Obožavam pristup koji Peter Jackson ima. Ali, bez obzira na to, odavno sam naučio: kada idem na rock koncerte i kada gledam filmove zasnovane na knjigama koje držim u malom prstu, sva očekivanja ostavim u nekom zapećku – i prepustim se uživanju. Jednom kad to apsolviraš, uživanje može da bude potpuno.

I šta da kažem: sad moram da suspregnem bar dva očekivanja – ono o knjizi koju toliko dobro poznajem da sam je svojevremeno čak adaptirao iz jedne dramaturgije u drugu da bih je prilagodio jednom dečijem pozorišnom ansamblu bez novca Confused smile i drugo o dostojnom sinhronizovanju slike tako da odgovara već snimljenoj epopeji o padu Prstena.

Ama, lažem k’o pas: ne mogu da dočekam da vidim kako će obraditi Beorna. U svojoj aktuelnoj ulozi baštenskog grizlija, to je lik sa kojim mogu najpre da se identifikujem.

(Via; tnx Marijo via FB)

Reklama koju ste svi videli…

…i opet ćete je gledati, priznajte da hoćete. Da se prisetite. Samo, nemojte, kao ja, da uhvatite sebe kako gledate reklamu pet puta uzastopce…

The Cog je reklama za automobil Honda Accord u kome ulogu igraju mnogobrojni delovi. Prema legendi, beše naručena jednominutna reklama za emitovanje na satelitskim kanalima. Autori su znali da će probiti termin, a bord direktora Honde je momentalno odobrio proboj budžeta nakon što je reklama emitovana pred njima. Elem:

Što se mene tiče, bolja reklama nije snimljena nikad, tačka.

Boktemazo! Pogledajte koliko teksta ima u odrednici Cog (advertisment) na vikipediji!

Filmovi za 30 sekundi

Autori ovih ludih animacija su dokazali da neki holivudski blokbasteri i ne vrede duže od 30 sekundi vaše pažnje.

Ne znam da li ste čuli za Angry Alien Productions. Još otkad sam prvi put naišao na njihovu verziju filma Titanic i time potvrdio ono što zaista mislim o tom filmu, apsolutni sam njihov fan.

Reč je o flash animacijama koje u 30 sekundi uguraju parodiju na neki poznati film, čineći nemoguće mogućim. Protagonisti su simpatični zečevi, a sinhronizacije glasova su tipizirane i posle nekog vremena postaju neodvojivi deo identiteta koji okružuje ovaj projekat.

(c) copyright AngryAlien.com

Među sedamdesetak klipova koji su do sada objavljeni, većina zaista traje 30 sekundi i pritom pokriva ceo film kroz sekvence kojih ćete se setiti. Naći ćete tu filmske klasike kao što su Gone with the Wind, Casablanca, It’s a Wonderful Life i The Wizard of Oz, legendarna ostvarenja američke produkcije kao što su Jaws, Rockie, Star Wars i Jurassic Park, ali i tipične stupidarije poput filmova Snakes on the Plane i Freddy vs Jason. Niko nije pošteđen: na spisku su remek-dela poput dva Kubrickova filma (Clockwork Orange i Shining) i tri Tarantinova (Reservoire Dogs, Pulp Fiction, Kill Bill), a matični žanrovi se pružaju od ljigavih melodrama do teškog horora.

Za svakog ponešto i uvek u domenu prvoklasne parodije, Angry Alien garantuje zabavu koja ponekad ume da se oduži, jer ćete teško odoleti da pogledate “samo još ovaj”… Da bih dokazao poslednju tvrdnju, zabeležiću da mi je za pisanje ovih 250 reči trebalo više od sat vremena, umesto deset minuta. Prosto, nisam mogao da odolim…

(Via)

Kao suze na kiši

Da se prisetimo jednog od veoma značajnih momenata u kinematografiji.

Da li ste gledali film Blade Runner? Ako naučnu fantastiku smatrate žanrom za zabavu, verovatno niste; ne trudite se, nije to za vas. Ako je smatrate žanrom vrednim potencijala u literaturi i kinematografiji, tad ću s pravom pretpostaviti da ste film već gledali. Ako ste, prosto, ljubitelj dobre kinematografije, a niste gledali ovaj film, sram vas bilo; ispravite to što pre.

No, hajde da se setimo nekih detalja.

Nastavite sa čitanjem… “Kao suze na kiši”

Više od reklame

Nedavno sam ovo uhvatio na portalu ckm.rs, koji odnedavno vodi Strongman, domaća blogerska legenda:

 

Vala, baš je remek-delo! Na tragu je čuvene reklame koju ću pripremiti za sutra, ali nema veze – ima originalni motiv koji ostavlja bez daha.

(Via)

Ne vršite po Pravopisu!

Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je tekst o onima koji vrše, šta već vrše, po mom maternjem jeziku.

Sasvim je moguće da ću nekog zbuniti ovakvim naslovom. Verujte mi, nije slučajno. Tu kovanicu sam izrekao više puta, uvek u času kada bih bio posebno iznerviran bahatim ponašanjem prema sopstvenom jeziku.

A gde to piše da je samo lingvistima dozvoljeno da čuvaju jezik?Na početku, da se razumemo: nisam nikakav stručnjak za srpski jezik, a jedina znanja koja imam o njemu su ona koja sam stekao tokom osnovne i srednje škole, čitajući knjige i držeći Pravopis pri ruci. Ah, da: poneko znanje sam stekao i iskustvom. Neka od njih su bila veoma zanimljiva zato što sam doživeo da spojim svoju osnovnu struku sa potrebom poznavanja srpskog jezika. A pritom sam se družio i sa jednim lingvistom, čovekom jakog kalibra, iskoristivši svaki mogući trenutak da naučim više.

Postoji još jedan razlog mog današnjeg bavljenja ovom temom: koliko god ja pokušavao da pobegnem od nje, sustiže me kad se najmanje nadam. A kad vas nešto neprekidno juri, postoji samo jedan način da prekinete agoniju: da prestanete da bežite, okrenete se i suočite sa tim. Svestan sam da agonija neće biti prekinuta, problem će me opet sustizati, a ja ću opet dolaziti na isto. To, pak, nije razlog da zažmurim i pravim se nevešt. Nastavite sa čitanjem… “Ne vršite po Pravopisu!”

Mojih 125, priča 2: Odavde nema izlaza

David Gilmour – David Gilmour (1978)

Mogu na prste da izbrojim prilike kad sam do poslednjih detalja upamtio epizodu kupovine neke ploče. Ko je mogao da pretpostavi da će baš ta ploča utemeljiti neke moje kasnije potrage?

Posle prve ploče koju sam kupio sutradan posle gotovo incidentalnog useljenja gramofona u moj sobičak, veoma brzo sam širio svoju vinilnu fonoteku. Ne baš da je bilo mnogo novca, nego je ploče krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih stvarno bilo lako kupovati. Za manje od dve godine, do polaska u drugi razred srednje škole, u mojoj fonoteci se nalazilo oko 150 ploča na kojima sam znao naslov svake pesme. Ama, znao sam svaki ton i svaki krc.

No, tih prvih dana je bilo najzanimljivije: štedeo sam svaki dobijeni dinar ne bih li kupio još jednu ploču. A kada dođe letnji raspust, zaradio bih neki dinar radeći u polju. Onda bih otišao u posetu tetki u Zemun, a vraćao bih se sa desetak ili više ploča… I zamislite samo facu prodavca u prodavnici PGP RTB u Makedonskoj ulici u Beogradu kako čita spisak koji mu daje golobradi klinac. Valjda je mislio da je neko drugi sastavio listu i poslao mene da kupim ploče; otkud je mogao znati da sam većinu naslova prepisao iz prvog izdanja Rock enciklopedije, koja je bila objavljena u leto uoči mog ulaska u svet muzike sa vinila. “Šta želiš od ovoga”, pita me. “Sve redom što imate, pa koliko novca bude”, glasio je odgovor. Pet minuta kasnije, na tezgi se nalazilo sedam ili osam ploča. “I ti baš slušaš Hendrixa…” “A zašto da ne”, odgovaram. Lik se nasmeja srdačno i reče, pokazujući na ostatak spiska: “Ove ploče nećeš naći nigde. Ove tri ćeš naći u Jugotonu, tu iza ugla, u Nušićevoj. A za ovu ploču – ama, otkud ti znaš za ovo, boga ti dečijeg – pokušaj u papirnici u Kosovskoj. Ili tamo ili nigde.”

Nastavite sa čitanjem… “Mojih 125, priča 2: Odavde nema izlaza”