Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Težina današnjeg priloga je tolika da bi trebalo da vam je dovoljno bar do kraja nedelje.
Anegdota kaže kako je, tamo negde 1971, jedan fan Led Zeppelina uspeo nekako da se probije iza scene posle koncerta, pa čak i da dopre do Jimmyja Pagea. U pokušaju da pokaže svoju posvećenost, brže-bolje je izjavio kako je gitarski rif u “Black Dog” nešto najbolje što je ikad čuo. Jimmy je zamišljeno povukao dug dim iz svoje cigarete, pa samo rekao:
– Meni je očigledno da ti nikad nisi čuo “The Width of a Circle“.
Nije nikakva tajna koliko poštovanje je Mick Ronson uživao među kolegama.
Pokušajte da sledeći video pogledate samo jednom.
Zaboravio sam da kažem: ako ga pogledate još jednom u roku od 24 sata, to se takođe broji kao dvaput.
Ne smem da poludim: ne mogu to sebi da priuštim…
Bill Czappa je ono što se nekada zvalo “TV mehaničar” – blesav naziv za zanat u kojem dominira elektronika, ako ćemo pravo – i on je svojevremeno pronašao način da zadovolji mušterije svih zahteva, pogotovo one koji ne odustaju od popravljanja svoje antičke elektronike zasnovane na grubim kontaktima i elektronskim cevima. Donesite mu televizor star pedeset godina i on će verovatno biti u stanju da ga popravi, ako baš insistirate na tako glupom zahtevu.
Nastavite sa čitanjem… “Najverovatnije neki Grunfov dalji rođak”
Da se razumemo, klinac koji je sklopio ovaj sedmominutni recept za sklapanje filma a la Tarantino uspeo je da potrefi neke sastojke, a neke je totalno prevideo. No, zasad ćemo mu oprostiti taj propust.
Deo koji nećemo oprostiti su komentari o tome šta je ovde posredi, jer ovaj klinac očigledno nema blagog pojma o tome kako funkcioniše postmodernizam.
Beše neko naivnije vreme od današnjeg, kad su čuda bila lakše shvatljiva samim tim što nije bilo medijske devalvacije čuda, kao danas, pa ih nije bilo mnogo. Pazi sad.
