Tag: astronomija

Pogled u predaleku tačkicu, hm, ništavila

Kao što i sami znate, teleskop Hubble ne samo da je jedna od najbolje iskorišćenih naučnih instrumenata u istoriji, nego je izvesno i najpopularniji. U suton njegove primene, kada su učinjeni poslednji zahvati unapređenja i redovnog servisiranja, posle kojih više neće biti popravki, odlučeno je da će teleskop ostatak svog staža provesti u istraživanju dalekog svemira. Danas se prisećamo kako je to izgledalo kada je pogled Hablovog teleskopa prvi put usmeren u malenu zonu neba u kojoj, kako bi oko reklo, nema ničega, što je bilo neobično.

A onda…

Nastavite sa čitanjem… “Pogled u predaleku tačkicu, hm, ništavila”

Perseidi, još jedared

Veče je vedro, prava prilika da posmatrate Perseide. Detalje o ovoj astronomskoj pojavi imate u prošlogodišnjem prilogu, a ko nije u prilici da nađe zgodno mesto za posmatranje, može uživati u meteorskom pljusku i iz udobnosti svog doma:


Otkrivanje asteroida 1980-2012

Poslednjih nedelja se nešto silno pričalo o asteroidima. Te ovaj prolazi blizu, te hoće li nas onaj zveknuti, te nikad ih nije bilo toliko… E, čekaj malo: bilo ih je. Oduvek ih je bilo, pri čemu hajde da se dogovorimo, onako u duhu postavke Ajnštajnovih referentnih okvira za raspravu, da “oduvek” smatramo tek veoma kratki period istorije kosmosa u kome je čovek podigao glavu i počeo da čata po zvezdama.

Tek smo nedavno uspostavili metodologiju, tehniku i praksu katalogizovanja i praćenja kretanja asteroida. A to “nedavno”, ajd’ opet po Ajnštajnu, smatrajmo periodom od tridesetak godina… Elem, neko je bio vredan, pa napravio šematski prikaz razvoja kataloga asteroida – pre toga, to je bilo samo rasuto kamenje koje se dominantno nalazi u tzv. asteroidnom pojasu između Mara i Jupitera. Pogledajte sledeću animaciju. Pre nego što započnete, savetujem da prebacite snimak u HD rezoluciju i da raširite sliku preko celog ekrana: tako ćete lakše prepoznati detalje koji su u ovoj ilustrovanoj priči važni.

Fascinantno!

A sad, ukoliko ste se uplašili, lakše malo. Potencijalnu opasnost čine samo tačkice obojene u crveno. Kažu da postoji realna verovatnoća a nas nešto klepi u sledećih 1000 godina; kako su do tog broja došli, ne bih znao da kažem…

Kako sam naučio da prestanem da brinem i zavoleo… mleko

Cilj nauke je, sa jedna strane, što potpunije moguće razumevanje veze između čulnih iskustava u njihovoj celini, a sa druge strane, ispunjenje ovog cilja korišćenjem najmanjeg mogućeg broja pojmova i odnosa (traženjem, koliko god je moguće, logičkog jedinstva u slici sveta, to jest malobrojnosti logičkih elemenata).

Tako je pisao Albert Ajnštajn u svom eseju Fizika i stvarnost, tmurne 1936. godine. Šta ove komprimovane reči znače, objasniću na jednom lepom primeru.

No, pre primera, muzička podloga.

Pre više od dva milenijuma, briljantni grčko-rimsko-egipatski matematičar, astronom (i mnogo toga drugog) Ptolomej objavio je delo Almagest, koje je za astronomiju ispunilo budući Ajnštajnov zahtev. Nebo nad nama je opisano onako kako nam izgleda, i to veoma uspešno. U centru svemira se nalazi Zemlja, a oko nje se kreću Sunce, planete i stalne zvezde. Viševekovno iskustvo sakupljeno osmatranjem neba složeno je u homogenom obliku koji fomuliše pogled na nebo sa planete Zemlje. Ljudski rod je danas, i nažalost, zaboravio na veličinu uspeha Ptolomejeve astronomije. Spominjemo je tek sporadično, kada sa zanimanjem čitamo horoskope ili kada želimo da ismevamo srednjevekovni pogled na svet. Nepravda je to, a evo i zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Kako sam naučio da prestanem da brinem i zavoleo… mleko”

Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa

CarIma tome preko stotinu godina kako je svetlo dana ugledao rad Alberta Ajnštajna Uz elektrodinamiku pokretnih tela (koji je čak i na srpski preveden), Branina gumica kojom je iz fizike izbrisan čitav niz arhetipskih crteža trookih lavova (što za milost nisu znali) koji su nacrtani čim je fizika artikulisana kao nauka. Prećutni i neobjašnjivi pojmovi kakvi su apsolutno vreme, apsolutan prostor, i njima slični, otišli su tada na smetlište naučne istorije, odgurani tamo sopstvenom nesposobnošću da objasne vidljive pojave kakva je prostiranje svetlosti, i nemogućnošću da se usklade sa potrebom da oblik fizičkih zakona bude uvek isti, gde god se mi nalazili i šta god mi posmatrali.

Ova temeljna potreba za uniformnošću je, naravno, samo želja pedantnih fizičara da predmet njihovog rada bude uređen, da ne moraju za svaki pojedinačni slučaj iz džepa izvlačiti konkretne jednačine koje će ga, i samo njega, opisivati; ta je želja ipak stvorila više dobrog nego nevolja, što je poučan zaključak. Stoga se pitam: da li je potreba za situacionom čistoćom ograničena samo na fiziku, ili uopšte (ali ipak i posebno), na celu nauku? Da li je moguće, da li je potrebno i kome bi bilo potrebno, učiniti napor da se društvene norme homogenizuju, učine nezavisnim od društvenog koordinatnog sistema?

Nastavite sa čitanjem… “Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa”

Prognoza za vikend: padaće stenje

Vidi, zvezda padalica… poželi želju.

Ukoliko se malo potrudite, ovu rečenicu moći ćete da ponovite barem 50 puta na sat tokom narednih par dana.

Perseidi su najveći meteorski pljusak koja se može posmatrati sa severne Zemljine hemisfere, što znači i iz naših krajeva. O čemu je tu reč? Narodski rečeno, ako budete gledali u nebo u određeno vreme, moći ćete da vidite najmanje jednu “zvezdu padalicu” u minuti. Koga interesuje naučno objašnjenje i detaljnija uputstva za posmatranje, neka čita dalje.Smile

Nastavite sa čitanjem… “Prognoza za vikend: padaće stenje”