Tag: audio

Još jedan izuzetak

Nisam neki ljubitelj Elvisa, a još manje njegovih imitatora, uglavnom luzera. Ali ovog rado ubacim u plejlistu-u…

Ne znam tačan razlog zbog čega mi je the King izuzetak. Izbor pesama (nisam primetio nijednu Elvisovu), aranžman, dobra produkcija, sve to skupa ili nešto četvrto. Tek, dajem vam na sud deo njegove diskografije.

Ne samo da za njegove pesme nema spotova (bar ne u onom konvencionalnom smislu), nego ni youtube ne daje neke “bogznakakve” preporučene linkove kad kojim slučajem natrčite na neku pesmu. Ruku na srce ni nadimak mu nije nešto originalan… Winking smile

tresi glavom, tresi glavom, tresi glavom,...Ovde ostavljam linkove za pesme, koje su mi pri ruci. Nadam se da ću vas zaintrigirati da pronađete i ostale…

  1. Rolling Stones – Sympathy For The Devil
  2. Bob Marley – No Woman No Cry
  3. John Lennon – Working Class Hero
  4. AC/DC – Whole Lotta Rosie
  5. Nirvana – Come As You Are
  6. …

Gurnite sve ovo u neku plejlistu. Nećete se pokajati.

P.S.
Nikako, nikako, nikako i nipošto nemojte parati uši njegovom verzijom pesme “Whiskey in the Jar”. Žalosno je koliko jedan Irac može da unakazi irsku pesmu… Sad smile

Muzičko obrazovanje u predškolskom uzrastu

Sredinom decembra smo od vaspitačica dobili spisak pesama koje bi Aleksa trebalo da nauči do novogodišnje priredbe. Dobro, ne baš da nauči, ali da mu budu poznate.

stairway to heavenGledamo supruga i ja spisak pesama i jednu odmah prepoznamo. Za ostale ni čuli nismo. “Što nema u vugla ima u Gugla”, kako rekoše pametniji, pa nađosmo ovu Disappointed smile, ovu Eye rolling smile i ovu Thinking smile. Obradovali smo se kô onomad kad smo čuli da je veronauka (skoro pa) obavezni predmet u osnovnoj školi.

Na spisku nas je iznenadilo i prisustvo pesme kojoj tu nije mesto (k’o da ostalima pa jeste). Who me? A dete u međuvremenu peva nešto što posle dužeg vremena uspevamo da razaznamo (toga nema na spisku, ali vidimo da je već dobro zna) Shifty.

Ej, gde li su nestale one dečije pesme!? Aleksi, ali verovatno i drugim njegovim vršnjacima, draže su pesme “onog starog čike”, a pred Novu godinu svakako i pesme sa Deda-Mrazom u glavnoj ulozi. A bojim se da će kućna play-lista ubrzo biti “poklopljena” raznim “vanjskim” uticajima.

S druge strane, raduju nas momenti kada prihvati pesmu za odrasle koju prvi put čuje. Tako je, na primer, pokazao i da se može fino đuskati i dok si sputan u dečijem sedištu. A uz ovu ne đuska, nego je peva. Onoliko koliko stigne… Flirt male

Mnoge godišnjice rock’n’rolla

Nije danas godišnjica samo Dijegu Riveri. Zavirite u kalendar rock’n’rolla i naći ćete razne rođendane na današnji dan… I ne samo rođendane.

Današnji dan je pun kao oko u kalendaru podsećanja. Podsetiću na još dva rođendana i jednu nasilnu smrt koji se obeležavaju danas. To ćemo kroz muziku, da ne bude previše govorancije.

– * –

Na današnji dan pre 68 godina, 8. decembra 1943, rođen je James Douglas Morrison, poznatiji kao Jim Morrison. Kralj guštera, pesnik i pevač grupe “The Doors“, sagoreli izdanak jednog velikog doba.

Svašta su o njemu rekli, ali su zaboravili da kažu da je pokušao da se spase iz ludila Zapadne obale. Nesreća božija, skočio je iz tiganja u vatru: kad više nije mogao da izdrži L.A., pobegao je u Pariz. Eto, kako neko ko je, navodno, imao IQ 149 ipak može da ispadne budala. To ga je koštalo glave.

Nastavite sa čitanjem… “Mnoge godišnjice rock’n’rolla”

Zvučna varka

Optičke varke ste apsolvirali, verujem. Čak mogu da se opkladim da neki od vas imaju neke optičke varke u rezervi negde među slikama na disku.

A šta je sa zvučnim varkama? Poslušajte ovo:

Kao što vidite u naslovu snimka, ovaj efekat se zove Šepard-Risetov glisando. Roger Shepard je jedan od velikana u istraživanju kognitivnih procesa i posebno se bavio fenomenom generalizacije u psihologiji. Njegova istraživanja danas predstavljaju važan deo korpusa psihologije kao nauke.

Uzgred, još bolji zvučni trik sam našao na blogu Bits & Pieces. Od ključne važnosti je da taj klip pustite dvaput uzastopce.

(Via)

Layla: Evolucija jedne velike pesme

Svi znate ovu numeru. Jedna je od najvećih u istoriji rock’n’rolla. Hajde da malo njušnemo kako je Layla evoluirala tokom više od 40 godina postojanja…

Šta reći? Ima li šta da se priča? Ova pesma je kao najlepši auto na svetu, kao najbolji gutljaj vina, kao pogled na mesto koje ste celog života sanjali da vidite svojim očima. Ovo slušate celog života i nikad vam nije dosta. Je li tako?

E sad, trik je u tome što svi mi tokom života polako razvijamo svoje ideje, pa i one o najboljem autu, najboljem vinu i najdražem mestu na svetu. Tako je i Eric Clapton menjao svoju najbolju numeru kroz godine.

Na primer, ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Layla: Evolucija jedne velike pesme”

Ponovo radi džuboks! Ponovo radi džuboks!…

Lagan dan, opuštencija prvi put posle ko zna koliko vremena, čak i dremka na Suštini pasijansa. Vreme je za malo muzike, a?

U potpuno opuštenom maniru, rad sam da podelim sa vama nekoliko numera. Jedino im je zajedničko to što su do mene došle kao preporuke prijatelja u čiji muzički sud verujem, čak i ako nam se ukusi ne slažu u potpunosti.

Prva numera je neverovatna živo odsvirana krljačina kakvu odavno nisam čuo: kanadski acid-folk grupa Lee Harvey Osmond je ekipa vredna pažnje. Ako volite ovakvu muziku, predlažem da malo pročačkate fonografije članova grupe; mogli biste se veoma iznenaditi. Preporuka starog lisca, Žikice Simića, putem fejsbuka.

 

Auh!…

Nastavite sa čitanjem… “Ponovo radi džuboks! Ponovo radi džuboks!…”

In memoriam: Ljubiša Stojanović Luis

Pogibe čovek. Za volanom. Strašna, nepotrebna i banalna smrt.

Jutros je odjeknula vest o saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo Luis, legenda među tezgarošima, pevač, kompozitor, aranžer… totalni muzičar. Bilo ih je osmoro u kombiju; udes se desio u najgrđe sate, kad srce spava i najvećim majstorima nespavanja. Dvoje je poginulo. Luis je vozio.

[EDIT: greška. Nisam imao tačnu informaciju. Bio je to čeoni sudar dva vozila, u svakom po četvoro putnika. U drugom vozilu se nalazila porodica iz Mađarske, a vozač je drugi poginuli.]

Luis je bio čovek sa daleko većom inteligencijom nego što je većina mogla da ukapira. Pomalo ekscentričan u svojoj pojavi, a zapravo samo sklon sopstvenom identitetu (što je apsolutno endemična pojava u Srbalja), muzička svojstvenost ovog Nišlije nije mogla da prođe neprimećeno.

Sećam se utiska, mada se ne sećam tačno vremena: bila je 1981. ili 1982. kad je do mene došao prvi Luisov vinil. A na njemu ova numera, prva koju sam upamtio iz njegovog repertoara, i zauvek:

 

Šta da kažem. Shvatio sam da je velemajstor kad sam prvi put registrovao tu obrijanu glavu i taj sjajni glas. Taj pristup klasičnom repertoaru narodne muzike mi je bio po volji.

Trideset godina povremenih susreta, uvažavanje majstorluka i česta misao da je u nekom drugom svetu mogao da postane veća veličina nego što je to bio Isaac Hayes. Nismo ga razumeli. Većina nas je mislila da je bio lakrdijaš. O, kako smo grešili.

Počivaj u miru, Majstore.