Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Mnogi The Easybeats smatraju “čudom od jednog hita”. To je daleko od istine i red je da popravimo utisak.
Na The Easybeats sam prvi put naleteo na nekoj kompilaciji koja mi je dopala ruku na samom kraju šezdesetih. Naravno, njihov najveći hit “Friday on my mind” je tako odjeknuo u meni da sam ga zapamtio za sva vremena i obećao sebi da ću, jednoga dana, vrlo pažljivo preslušati kompletan opus ovih Australijanaca. Kompilaciju sam morao da vratim vlasniku, a na obećanje samom sebi sam morao dugo da pričekam, jer njihove ploče nije imao niko u mom okruženju.
Daleko je Australija…
Sasvim slučajno, došao sam do zanimljivog otkrića na mestu na kojem sam to najmanje očekivao.
U vreme kad su televizori bili retki, kada nije bilo kablovske, bezbroj kanala i non-stop emitovanja programa, prenosi međunarodnih festivala poput San Rema i Pesme Evrovizije su bili događaji koji se nisu propuštali. Prilike da vidimo glamurozni svet o kome smo sanjali. SFRJ je na Pesmi Evrovizije učestvovala još od 1961. godine, a već naredne smo mogli da se pohvalimo velikim uspehom – Lola Novaković je zauzela četvrto mesto.
Nekoliko decenija kasnije se i pobeđivalo.
Kao i uvek, najbolje pesme se stvaraju u trenutku kada se slože različite crtice iz stvarnog života.
Virtuelni prijatelj iz Australije kojeg sam u nekoliko navrata ovde spominjao ponovo je uspeo da me iznenadi. Sastavio je listu najprodavanijih albuma down under. Bio sam zatečen: od svih izvođača koje je pomenuo jedino sam znao za grupu Icehouse.
A ovamo, kao, važim za dobro obaveštenog čoveka kada je reč o muzici. 
Pokazali da mogu desetinama hiljada godina da prežive bez svega onoga što je nama važno u životu, u harmoniji sa svojom okolinom. Nismo umeli to da poštujemo.
Pre desetak godina pročitao sam knjigu o Aboridžinima. Napisana rukom srpskog pustolova koji je spletom neverovatnih okolnosti završio u Australiji posle Drugog svetskog rata, govorila je o neobičnom svetu u kome se autor našao. Naime, on je bio jedan od retkih belaca kome su dozvolili da desetak godina živi sa njima. U knjizi se prepričavaju čudesne stvari iz svakodnevnog života tog naroda: kada se sklope korice, postaje mnogo jasnije zašto su ti ljudi marginalna tema u mainstream medijima.
Imali su za sebe čitav jedan kontinent sve do kraja XVIII veka. A onda su u Australiju došli britanski kolonizatori.
Aboridžini su se proveli slično kao i severnoamerički Indijanci.
Ne znamo da li su autori pesme poznavali njihov privatni odnos, no priča o sado-mazo paru se savršeno uklopila u imidž dueta.
Divinyls su na papiru imali sve preduslove da budu velika grupa: zgodnu pevačicu specifičnog glasa Chrissy Amphlett i talentovanog gitaristu/kompozitora Marka McEnteeja, sposobnog da napiše pesme koje će postati hitovi. No, iako su u rodnoj Australiji postali jedna od važnijih grupa iz osamdesetih, ostatak sveta se ni malo nije trznuo.
A nije da se nisu trudili.
Pita me Devlin, onomad, šta znam o australijskim gitaristima. Počešem se po glavi, motam po bazi znanja i utvrdim da ni jednog imena ne mogu da se setim. Nije lepo lagati prijatelja, odgovorim mu da ne znam ni jednoga, a on meni da će da mi pošalje album koji daje dobar uvid u ovu kategoriju muzičara.
Za nekoliko dana stigao mi je Australian Guitar Album…
