Ono što muškarci traže ima svaka bolje opremljena žena.
Slažu nam priču kako nas EU neće, jer da nas ‘oće, blokirala bi Hrvatsku blokadu otvaranja tamo nekog poglavlja. Pošto zatvaranje tog poglavlja zavisi isključivo od nas, na njegovo zatvaranje ćemo čekati nekoliko godina, pa naša briga oko odlaganja od mesec-dva-tri je više nego besmislena. Da nije tragično, bilo bi žalosno.
Svakako ima mnoštva parova ušiju kojima ovakvi stavovi EU gode, jer zalivaju biljku nacionalizma i useiusvojerusizma. Kako je prostor između takvih parova ušiju neadekvatno iskorišćen, nas bi od postojanja takvih biljki zapravo mnogo više trebalo da brine mnoštvo takvih parova ušiju.
Populistima EU poglavlja trebaju zbog kvantiteta. Mi koji tražimo suštinu kapiramo da je uvek bitniji kvalitet i da nam poglavlja, odnosno zahtevi/standardi koji se tu iskaju, ne trebaju zbog EU, nego zbog nas samih, zbog sudstva koje neće reći da se helikopter okliznuo o koru od banane, zbog školstva koje neće veronauku postavljati iznad informatike, zbog doktora koji će s ponosom stajati iza svog doktorata, zbog bolnica koje neće lečiti bolest, nego ljude, i zbog policije koja će štititi one koji plaćaju porez, a ne one koji plaćaju “reket”.
Ministarska sinekura nije zagarantovana svakoj mandatorskoj ulizici, ali je to neophodna karakteristika da bi se u Srbiji postalo ministrom. A ovaj zna za jadac, pa krši još jedno obećanje odlažući spisak glavnih mu saradnika. Svi vrlo dobro znamo da je sadržaj tog spiska nebitan svakome osim onima koji su na njemu. Onaj ko žari i pali koristi priliku za samoreklamu, pa nas obaveštava da će Vlada uložiti sve napore da nas odvajanje V. Britanije od EU ekonomski ne ugrozi. Toliko će se truditi u tom smeru da će zapostaviti ostale oblasti – ljudi su, ne mogu na sve strane da se rašire. To što je besplatno školovanje sve skuplje, to što lekari naprasno nalaze slobodne termine za zakazivanje tek kad ugledaju neku EU-novčanicu, to što je hrana sve manje hrana, a sve više otrovna hemija, to što nam mladi i sposobni sve lakše odlaze u svet… Ko će time da se bavi, kad mora da štiti državu od eknomskog udara izazvanog izlaskom VB iz EU.
речи читале), него што се до нових отеловљења тог духа долазило разним заобилазним путевима.
najobičniji marketing. To bi valjda trebalo da znači kako je nekada marking shvatan kao propaganda ekonomije. Ovo dođe bizarno, jer nije jasno zašto bi se neko bavio propagandom nečega što je zazidano u srž ljudskog društva. Zato naša slavna propaganda ekonomije nije mogla biti ništa drugo do obična birokratska jezička zavrzlama, ponos i dika malog činovnika.