Tag: biblioteka

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu.

– * –

Istorijska epizoda

Ivan Ivanovič Susanjin (upravo ona istorijska ličnost, koja je svoj život dala za cara i kasnije bila opevana u Glinkinoj operi) navratio jednom u rusku krčmu, seo za sto, i zatražio krmenadlu. Dok je gazda pekao krmenadlu, Ivan Ivanovič je zubima zagrizao svoju bradu i zamislio se; imao je takav običaj.

Prošlo je trideset i pet trenutaka vremena, i gazda na okrugloj drvenoj daščici donese Ivanu Ivanoviču krmenadlu. Ivan Ivanovič je bio gladan i, po običaju toga vremena, uhvati krmenadlu rukama i poče da je jede. Ali, žureći se da utoli svoju glad, Ivan Ivanovič je tako halapljivo navalio na krmenadlu, da je zaboravio da iz usta izvadi bradu pa je pojeo krmenadlu sa komadom vlastite brade.

I eto, baš ovde se i desila nezgoda, jer nije prošlo ni petnaest trenutaka, a u trbuhu Ivana Ivanoviča počeli su jaki grčevi. Ivan Ivanovič odskoči od stola i pojuri na dvorište. Gazda je bio povikao Ivanu Ivanoviču: “Gledaj, kako ti je iščupana brada”. Ali, Ivan Ivanovič je, ne obraćajući ni na šta pažnju, bio već istrčao na dvorište.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (26): Istorijska epizoda”

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni sa kim da razgovara.

– * –

Lovci

U lov su pošla šestorica, a vratila su se samo četvorica.

Dvojica se nisu vratila.

Oknov, Kozlov, Strjučkov i Motiljkov se srećno vratiše kući, a Širokov i Kablukov poginuše u lovu.

Oknov je čitav dan koračao oneraspoložen i čak nije hteo ni s kim da razgovara. Kozlov je uporno pratio u stopu Oknova i dosađivao mu je raznim pitanjima, čime je Oknova i izveo iz takta.

Kozlov: Hoćeš li da zapališ?

Oknov: Ne.

Kozlov: Hoćeš li da ti donesem, eno, onu tamo stvar?

Oknov: Ne.

Kozlov: Možda hoćeš da ti ispričam nešto smešno?

Oknov: Ne.

Kozlov: Pa, hoćeš li da piješ? Eto, imam ovde čaj sa konjakom.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (25): Lovci”

Svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

– * –

San čoveku ne da mira

Markov je skinuo čizme i, uzdahnuvši, legao na divan.

On je želeo da spava, ali, čim je sklopio oči, želja za snom smesta je minula. Markov je otvorio oči i posegnuo za knjigom. Ali san ga je opet obuzeo, i, ne dosegnuvši knjigu, Markov je legao i opet sklopio oči. Ali samo što su se oči sklopile, san je opet odleteo, i svest je postala tako jasna, da je Markov mogao napamet da rešava algebarske zadatke i jednačine sa dve nepoznate.

Dugo se Markov mučio, ne znajući šta da radi: da spava ili da bdi? Napokon, izmučivši se i omrznuvši samoga sebe i svoju sobu, Markov je obukao kaput, stavio šešir, uzeo u ruku štap i izašao na ulicu. Sveži vetrić je umirio Markova, stalo mu je veselije u duši, i zaželeo je da se vrati nazad u sobu.

Ulazeći u sobu, osetio je u telu ugodan zamor i zaželeo je da spava. Ali, samo što je legao na divan i sklopio oči, san je smesta nestao.

S besom je Makarov skočio s divana i, bez kape i kaputa, pojurio je u pravcu Tavričeskog vrta.

1936-1937.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.

– * –

Maškin je ubio Koškina

Drug Koškin je igrao oko druga Maškina.

Drug Maškin je pratio pogledom druga Koškina.

Drug Koškin je uvredljivo odmahivao i odvratno krivio noge.

Drug Maškin se namrštio.

Drug Koškin je mrdnuo trbuhom i trupnuo desnom nogom.

Drug Maškin je vrisnuo i skočio na druga Koškina.

Drug Koškin je pokušao da pobegne, ali se spotakao i drug Maškin ga sustiže.

Drug Maškin je udario pesnicom po glavi druga Koškina.

Drug Koškin je vrisnuo i pao četvoronoške.

Drug Maškin je maznuo druga Koškina nogom ispod trbuha i još jedanput ga udario pesnicom po potiljku.

Drug Koškin se izvalio na pod i umro.

Maškin je ubio Koškina.

(bez datuma)

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.

– * –

Šta sada prodaju u radnjama

Koratigin dođe do Tikakejeva i ne zateče ga kod kuće.

A Tikakejev je u to vreme bio u radnji i kupovao šećer, meso i krastavce.

Koratigin se neko vreme muvao pokraj Tikakejevljevih vrata i spremio se već da mu napiše poruku, kad odjednom gle, ide lično Tikakejev i nosi u rukama ceger.

Koratigin ugleda Tikakejeva i viče mu:

– A ja vas čekam već čitav sat!

– Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (22): Šta sada prodaju u radnjama”

Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.

– * –

Tok!

Leto. Pisaći sto. Desno su vrata. Na zidu slika. Na slici nacrtan konj, a u konjskim zubima Ciganin. Olga Petrovna cepa drva. Pri svakom udarcu, s nosa Olge Petrovne spadne cviker. Jevdokim Osipovič sedi u fotelji i puši.

Olga Petrovna (udara sekirčinom po cepanici, koja, međutim, neće nimalo da se rascepi).

Jevdokim Osipovič: Tok!

Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).

Jevdokim Osipovič: Tok!

Olga Petrovna (nameštajući cvikere, udara po cepanici).

Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (21): Tok!”

Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop…

– * –

Neuspela predstava

Na scenu izlazi Petrakov – Gorbunov, želeo bi nešto da kaže, ali štuca. Počinje da povraća. Odlazi.

Izlazi Pritikin.

Pritikin: Poštovani Petrakov – Gorbunov trebalo je da vam saop… (Povraća, i odlazi trčeći.)

Izlazi Makarov.

Makarov: Jegor… (Makarov povraća. Odlazi trčeći.)

Izlazi Serpuhov.

Serpuhov: Da ne bi bilo… (Povraća, odlazi trčeći.)

Izlazi Kurova.

Kurova: Ja bih bila… (Povraća, odlazi trčeći.)

Izlazi mala devojčica.

Mala devojčica: Tata me je zamolio da vam prenesem da se pozorište zatvara. Svima nam je muka!

Zavesa.

1934.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)