Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
…Ali je usput sreo…
– * –
Pošao jednom jedan čovek na posao, ali je usput sreo drugog čoveka koji se bezbrižno uputio svojoj kući pošto je kupio veknu hleba.
Eto, to bi, uglavnom, bilo sve.
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes.
– * –
Petrov uzjaha konja, i obraćajući se gomili, drži govor o tome šta će biti ako na mestu gde se nalazi javni park, izgrade američki neboder. Gomila sluša i, kako izgleda, odobrava. Petrov nešto zapisuje u notes. Iz gomile se izdvaja čovek srednjeg rasta i pita Petrova šta je zapisao u svoj notes. Petrov odgovara da je to njegova lična stvar. Čovek srednjeg rasta insistira. Reč po reč, i počinje prepirka. Gomila staje na stranu čoveka srednjeg rasta, i Petrov, spasavajući život, goni konja i nestaje iza ugla. Gomila je uznemirena i, u nedostatku druge žrtve, hvata čoveka srednjeg rasta i otkida mu glavu. Otkinuta glava kotrlja se kolovozom i zastaje u otvoru slivnika. Gomila se, zadovoljivši strasti – razilazi.
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše.
– * –
Makarov: Ovde, u ovoj knjizi, piše sve o našim željama i njihovim ispunjenjima. Pročitaj ovu knjigu, i shvatićeš kako su tašte želje naše. Isto tako, shvatićeš – kako se lako ostvaruju tuđe želje, i kako je teško ispuniti svoje.
Petersen: Nešto si mnogo počeo svečano da mi govoriš. Tako govore indijanske poglavice.
Makarov: Ova je knjiga takva – da o njoj i treba govoriti uzvišeno. Štaviše, i kad razmišljam o njoj, ja skidam kapu.
Petersen: A pereš li ruke, pre nego što dodirneš tu knjigu?
Makarov: Da, i ruke je potrebno oprati.
Petersen: Ti i noge, za svaki slučaj, operi!
Makarov: Ovo je neduhovito i drsko.
Petersen: Je li, pa kakva je to knjiga?
Makarov: Naslov joj je zagonetan…
Petersen: Hi-hi-hi!
Makarov: Ta knjiga se zove MALGIL.
(Petersen nestaje.)
Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta…
– * –
Na pijaci je Andrej Andrejevič Mjasov kupio fitilj i poneo ga kući.
Usput Andrej Andrejevič izgubi fitilj i svrati u radnju da kupi sto pedeset grama poltavske kobasice. Zatim Andrej Andrejevič svrati u mlekaru i kupi bocu kefira, zatim u dućančiću popi malu čašu hlebnog kvasa i stane u red za novine. Red je bio prilično dug, i Andrej Andrejevič stajaše u redu više od dvadeset minuta, ali kada pristupi prodavcu novina, tad, pred samim njegovim nosom, novine nestadoše.
Andrej Andrejevič je tapkao neko vreme u mestu i pođe kući, ali usput izgubi kefir pa svrati u pekaru, kupi francuski hlepčić, ali – izgubi poltavsku kobasicu.
Tada Andrej Andrejevič pođe pravo kući, ali usput pade, izgubi francuski hlepčić i slomi cvikere.
Kući Andrej Andrejevič dođe veoma ljut i smesta leže da spava, ali dugo nije mogao da zaspi – a kada je zaspao, tada je usnio: tobože, izgubio on četkicu za zube i pere zube nekakvim svećnjakom.
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
(Kompozitor se, teško dišući, samo skljoka. Neočekivano ga iznose.)
– * –
I
Pisac: Ja sam pisac.
Čitalac: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Pisac nekoliko trenutaka stoji, potresen tom novom idejom i pada mrtav. Iznose ga.)
II
Slikar: Ja sam slikar.
Radnik: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Slikar odmah pobledi kao platno. I kao trska se zanjiše, i iznenada premine. Iznose ga.) Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (15): Četiri ilustracije toga kako nova ideja može da prenerazi čoveka nespremnog za nju”
Čuvar pogleda mladića, zaškilji na jedno oko, pa na drugo, zatim počeša bradicu…
– * –
– Vidi ti nju! – reče čuvar, gledajući u muvu. – A ako je namažem lepilom, sigurno će da crkne. Eto ti cele priče! Od običnog lepila!
– Hej ti, strašilo! – viknu čuvara mladić u žutim rukavicama.
Čuvar odmah shvati da se to obraćaju njemu, ali nastavi da gleda muvu.
– Čuješ li ti šta ti govorim? – povika opet mladić. – Skote!
Čuvar je prstom zgnječio muvu i, ne okrećući glavu prema mladiću, reče:
– A šta se ti, bestidniče, dereš? I ovako te čujem. Ne treba da se dereš!
Mladić rukavicama očisti svoje pantalone i delikatnim glasom upita:
– Recite mi, dedice, kako da odavde dođem na nebo?
Čuvar pogleda mladića, zaškilji na jedno oko, pa na drugo, zatim počeša bradicu, još jedanput pogleda mladića i reče:
– De, nema šta da se ovde zadržavate, prođite.
Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (14): Mladić koji je začudio čuvara”
Dosadilo mi je da se sa tobom prepirem!
– * –
Matematičar (izvadivši iz glave kuglu):
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Izvadio sam iz glave kuglu.
Andrej Semjonovič:
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Stavi je natrag.
Matematičar:
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Ne, neću da je stavim!
Andrej Semjonovič:
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Pa i ne moraš da je staviš.
Nastavite sa čitanjem… “Slučajevi (13): Matematičar i Andrej Semjonovič”
Petog dana se probudio toliko omršaveo, da je čizme podvezivao za noge uzicom, da mu ne bi spadale.
– * –
Kalugin je zaspao i usnio, tobože, sedi on u žbunju, a pored žbunja prolazi milicioner.
Kalugin se probudio, počešao usta i opet zaspao, i opet usnio, tobože, ide on pored žbunja, a u žbunju se pritajio i sedi milicioner.
Kalugin se probudio, stavio pod glavu novine, da ne uslinavi jastuk, i opet je zaspao, i opet usnio, tobože, sedi on u žbunju, a pored žbunja prolazi milicioner.
Kalugin se probudio, promenio novine, legao i opet zaspao. Zaspao je i opet usnio, tobože, ide on pored žbunja, a u žbunju sedi milicioner.
