Tag: budale

Situacija (ne mož’ biti bolja)

People fight for the basic right to choose
To live a life we don’t intend to lose,
The time has come when we must all decide
To end our evil ways or let the whole world slide

Ponekad ti preostaje samo da budeš nemi svedok događanja. Nekada, kad su ratovi podrazumevali velike borbe i masovne pogibije, valjalo je videti neki san pred sobom i boriti se za njega. Znali su oslobodioci šta rade, naročito šta ih čeka. Naplatili su to osvajanje slobode stostruko, nametanjem svog poimanja sveta. Sve je to, najzad, oličeno u trivijalnim kategorijama kao što su tokovi robe, energenata i novca, a zapakovano u ideološke obrasce čija spoljašnost je raznovrsna, a suština ista. Bilo je oligarhije i tada, ali se makar vešto utapala u nešto drugo. Nemoj to da čačkaš i sve će biti u redu.

Rečju, posle svakog rata situacija bude da ne može biti bolja: slobodan si da misliš kako god želiš dok god je to mišljenje u potpunom skladu sa mišljenjem oslobodilaca.

A ako si oslobodilac, ne daj na sebe i svoje, jer će te u protivnom vratiti u jazbinu iz koje su te, upravo zahvaljujući ideologiji, izvukli na sunce. A ako baš ne znaš drugačije, začepi labrnju, klimaj glavom, ali samo kad te nešto pitaju, i ne privlači pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Situacija (ne mož’ biti bolja)”

b.u.d.a.l.e.

i tako me danas, po ko zna koji put, isekoše. ne mislim pritom na struju, mobilni, kablovsku– redovno ti ja plaćam te namete, ne može se u domaćinstvu bez civilizacijskih tekovina. isekoše me u saobraćaju, što i nije toliko nefrekventna pojava što zna svako ko se lati volana u ovom gradu.

problem je što sam u svemu tome primetio šablon (srpski: templejt, patern) isecanja, vazda su to neke sojke koje divane telefonima dok se vozikaju i pritom mare za ostale učesnike u saobraćaju ko za lanjski sneg. jeste da nam žene vazda nabijaju na nos da su, za razliku od muškog sveta, sposobne za obavljanje više poslova istovremeno (srpski: multitasking), ali taj aksiom pada u vodu kada jedna od tih radnji podrazumeva priču, pošto kao primarna preuzme većinu resursa izvođača, te ostale aktivnosti odu u pozadinu (srpski: bekgraund, dupe).

što je najgore, pažljivi posmatrač će otkriti i šablon unutar šablona – nikada te neće saseći cura u jugiću, puntu ili nekom sličnom ekonomskom prevoznom sredstvu, već vazda domaćica u nekom besnom džipu kojoj je dupe negde u visini tvoje glave. nijedna od njih ne koristi plavi zub (srpski: blutut), valjda joj se to ne uklapa u ostatak modnih detalja (srpski: asesoari), ili joj je mučno da traži od dragog (srpski: investitor) da se još i za to isprsi kad je već iskeširao za prevozno sredstvo (a imaju i neke super cipelice koje je videla pre neki dan pa ne može sad da zamoljeva i za ovo i za ono).

stoga se mišljam da napravimo neku malograđansku inicijativu, to je moderno ovih dana, gde bismo prikupljali priloge za nabavku slušalica (srpski: hedset) pomenutim personama. evo bejah vredan te sam već smislio naziv akcije: bluetooth u dobrim automobilima lepršavih eukariota, skraćeno b.u.d.a.l.e.

ako svi po malo doprinesemo, kao zajednica, naše ulice će biti bezbednije, jelte? tjah.

Muzej bez glutena

Otkako je onaj teniser, kako mu ime, prestao da jede hranu sa glutenom, nastala je nacionalna stihija, utrkivanje ko će brže-bolje da se prilagodi takvoj dijeti: stvar prestiža! Jer kad Nacionalni Svetac Broj Jedan nešto kaže u svojoj Vaskolikoj Mudrosti, onda ima da bude tako i nikako drugačije. Međutim, valja primetiti da je trend globalne prirode: ono što smo jeli poslednjih pet hiljada godina sad više nije dobro za jelo. I tačka.

Moda nalaže da jedete bez 'leba...

Propagandi se pridružuju čak i interpretatori umetnosti. Ne propustite da vidite muzej bez glutena…

Svet je jedno čudno mesto.

Gde prestaju činjenice, tu počinje istina

Slomi se, o, skloni se.
I nosi se u pizdu materinu.

Na poslednjem mestu koje biste očekivali, ali sasvim prikladno da se lako upamti, dobra misao se zakačila za mene. Na početku jednog od onih filmova o Indijani Džonsu, nemojte da me pitate kojeg, upravo profesor Džons kontemplira pred studentima i kaže nešto ovako:

– Arheologija se ne bavi istinom, nego činjenicama. A ako vas zanima istina, katedra za filozofiju je niz hodnik.

Vala, baš.

Upravo se ovih dana dešava nešto neprijatno u javnosti: činjenice su ustupile mesto istini i nastala je frtutma. A da bi sve pride bilo i strašno, predmet pretakanja činjenica u istinu je jedna tužna i tragična priča u čijem centru je osoba koje više nema.

Nastavite sa čitanjem… “Gde prestaju činjenice, tu počinje istina”

Uspravno

Evo ga opet. A rekao je da neće više.

Ne, ne. Sačekajte malo. Ovog puta ne želim da pogledate ovaj video. Tačnije, ne želim da ga pogledate dok najpre ne odgovorite sami sebi na nekoliko pitanja.

Jeste, dobro ste videli. Ovaj video je uspravan, a Vimeo ga takvim i nudi na ugradnju.

Nastavite sa čitanjem… “Uspravno”

(promaklo samocenzuri)

Nije za nišče tolerancijom na gađenje.

Ponedeljak, dan za ekstremne sportove. A obaška, odavno se nismo bavili primerima ekstremnog debilizma – onog koji je toliko velik da ostaje jedinstven. Pazi sad.

Mislim da je ovog puta bolje da ništa ne komentarišem. Jer ovde, jebi ga, nema ništa između redova, nego…

Uh. Gledaću da se ne ponovi. Ajmo sad, svi na svoje radne zadatke.

Samo dva slobodna mesta, a na ostalim…

Istrsiš se za skupu ulaznicu za multipleks, jedva sakupiš još neku sitninu za kokice i sokić, najzad uvedeš devojčicu u salu, kad tamo – samo dva mesta slobodna. I to usred sale, i to među nekim silnim grmaljima odevenim u kožu, sa čudnim pogledima u očima…

Šta sad?

Nastavite sa čitanjem… “Samo dva slobodna mesta, a na ostalim…”