Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ne volim sneg, odavno. Ali volim meditativnu muziku kad pada sneg.
I tako, gledajući u sneg koji pada kao da nam se sveti za nešto što nismo skrivili, ali smo svejedno krivi (neki to isto tvrde, ali nećemo danas o njima), pade mi na pamet da biti stariji ne znači nužno biti i pametniji.
Reč je o jednom svežem iskustvu koje neću moći tako lako da zaboravim, a hteo bih. Ali, prvo da uzmemo lek za sve.
And all my tears like water flown…
Ova pesma je teza nad kojom ću dokazati tu tužnu stvar o izostanku korelacije između starosti i mudrosti.
Možda mi nećete verovati, ali trebalo mi je mesec dana da odlučim koju verziju pesme da postavim kao matičnu u današnji prilog: onu originalnu ili onu koju su mnogi, pa tako i ja, smatrali originalnom. I odlučio sam, najzad: danas ću podlistak rubrike “muzika za popodne” koji nema podnaslov, ali se bavi skretanjem pažnje na originalne verzije pesama koje su svetom proneli neki drugi izvođači, započeti najpoznatijom izvedenom verzijom.
Čudite se? Lepo vam kažem, i ja sam mislio da je ovo original. Nisam kriv: kad se pojavila, imao sam nepunih 12 godina, a od onda nisam o ovoj pesmi razmišljao.
