Teško je reći izvini

Koja je najtiražnija američka grupa svih vremena? Nikada nećete pogoditi.

U leto 1970. još uvek sam bio šmokljan. Tek sam bio završio šesti razred osnovne i trajno sam se inficirao rock muzikom. Dane sam provodio vrteći na gramofonu singlice koje sam imao, a sanjario sam o tome da u svojoj fonoteci, ako se to moglo tako nazvati, imam i neki LP. Pri odlasku kod “najbolje drugarice” sreo sam tipa koji je pod miškom nosio vinil sa plavičastim omotom. Dok smo čekali na lift, krišom sam bacao pogled na album, ne usuđujući se da priupitam koja je grupa u pitanju. Ipak je on bio par godina stariji od mene, a za neumesno pitanje sam mogao da dobijem i čvrgu, ako ne i nešto gore.

Tokom toga leta stvari oko muzike koju sam slušao su se drastično poboljšale – ćaletov bivši đak, čiji su roditelji radili u Francuskoj, je počeo da dobija od njih vinile i ja sam otkrio zlatni rudnik.

Nastavite sa čitanjem… “Teško je reći izvini”

Neke neobjašnjene senke

Kada se neka muzika vrti oko tvog opšteg muzičkog ukusa, onda ju je lako primati zdravo za gotovo, bez potpitanja. Tu čak nastaje ona pozitivna povratna sprega u kojoj muzika proizvodi uživanje, uživanje dovodi do još muzike, pa tako u krug dok ne ukapiraš da perpetuum mobile zapravo postoji, zahvaljujući tome što je muzika je predmet metafizike pre nego što je nekakva matematička kombinacija frekvencija složena u nekakve šablone.

Pravi cilj svake dobre muzike je dodir magije.

Međutim, ponekad se navuku tmasti oblaci. Nešto se desilo, pa najbolji muški vokalni duet u istoriji rock’n’rolla više ne postoji.

Nastavite sa čitanjem… “Neke neobjašnjene senke”

Čikago

Pre skoro četiri godine sam na ovom istom mestu bio vrlo euforičan kada sam napisao:

Za ljubitelje vrhunske folk muzike, Josienne Clarke & Ben Walker nisu nepoznanica. Već nekoliko godina su u samom vrhu ostrvske ponude, ali su potpuno netipični spram ostatka scene. Oboje su školovani muzičari od kojih se očekivala neka sasvim druga karijera. No, našli su se i, rekao bih, idealno uklopili. Josienne piše prekrasne & intrigantne pesme, a Ben sve to pakuje u maštovite i minimalističke aranžmane.

Mišljenje nisam promenio, sudeći po tome da je ovaj par jedan od retkih koji se stalno mota po mom kućnom džuboksu.

Početkom godine su objavili novi album.

Nastavite sa čitanjem… “Čikago”

Killing floor

Tokom pedesetih, Čikago nije bio najbolje mesto za život, naročito ako si bio crnac. Teško se opstajalo, a poslovi koje su crnci radili nisu bili ni malo fini. Dobra strana za ljubitelje muzike je da je “čikaška škola bluza” iznedrila brojne poznate autore i vanvremenske pesme koje su se bavile događajima iz njihovih života, što im u tom trenutku nije mnogo pomagalo – i dalje se teško sastavljao kraj s krajem od svakodnevnih poslova, a neka kinta se zarađivala i od večernjih svirki po kafanama.

Tek kada su beli muzičari počeli da sviraju bluz, a to se desilo godinama kasnije, autori su mogli da računaju i na neku lovu od tantijema.

Nastavite sa čitanjem… “Killing floor”