Deset zvučnih slika (1): Cinema Paradiso

A sad jedan letnji eksperiment.

Malo smo pritisnuti životnim iskušenjima. I mada izgleda sasvim logično da bismo tokom letnjeg perioda morali da imamo više vremena na raspolaganju, nije tako. To pomalo ide u krajnosti među kojima nisu sve prijatne, pa ćemo zaobići opravdanja, da ne bi ispalo patetično.

Umesto toga, da ne bismo prerano proglasili letnju pauzu na Suštini pasijansa (koja pak neumitno sledi), nudimo vam jedan mali eksperiment.

Samo ovog puta, reč objašnjenja.

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (1): Cinema Paradiso”

Grad koji funkcioniše. To mu je i posao.

Postoje neka dekadentna mesta na kojima se ljudi ponašaju, zamislite ovu čudnu reč: uljudno.

Pre mesec dana ili koliko beše prošlo od onda, gledam snimak i ne verujem svojim očima: bura navukla prekomernu plimu na sever Jadranskog mora, pa se voda u Veneciji podigla preko jednog metra “iznad crte” i poplavila dobar deo grada. Ne, nije to čudno, jer se dešava često, bar jednom godišnje. Nego, na ulazu u neki restoran, do kojeg se dođe po nekoj skeli koja je iznad vode, osoblje deli gostima gumene čizme u veselim bojama, konobari su već tako obuveni, svi su u vodi do gležnjeva, ali restoran je pun k’o oko, nema slobodnog stola, raspoloženje je očigledno onakvo kakvo i treba da bude na prometnom mestu gde gladni postaju siti, a ljudi nemaju mentalni niti finansijski problem da ručaju u restoranu.

Drugim rečima, grad funkcioniše.

A onda pomislih: jebote, i ja razmišljam o glupostima. Pa kakva je to uloga grada nego da funkcioniše?

Nastavite sa čitanjem… “Grad koji funkcioniše. To mu je i posao.”