Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Koliko god da smo navikli na njenu sklonost ka promenama, ovako nešto teško da smo mogli očekivati.
The Pretenders je jedna od retkih grupa od pre četrdesetak godina koje i dalje prilično redovno slušam. Razlog je jednostavan – njihovi albumi su puni odličnih pesama, Chrissie Hynde je fenomenalna pevačica i autorka, a naročito je za poštovanje njena sposobnost da u okviru zvuka grupe stalno pravi male pomake i tako donosi nešto novo.
No, počele su da je sustižu godine.
U jednom trenutku sam, jeretički, pomislio da bi ovako zvučali Roxy Music da su se pojavili nekoliko decenija ranije.
O Vajmarskoj republici, Nemačkoj posle prvog svetskog rata, istorijske čitanke nas nisu mnogo naučile. Ono čega se ja sećam je priča o pokušaju da se ova država “stavi na noge” tokom dvadesetih godina prošlog veka i nezapamćenoj inflaciji koja je bila u to vreme i pretila da je rasturi. Uprkos naporima koji su trajali skoro čitavu deceniju, priča se završila totalnim kolapsom i dolaskom Hitlera na vlast.
Nastavak priče je mnogo bolje poznat.
Više nego jednom do sada, pišući o nekim muzičarima koje naročito cenim, koristio sam frazu “on me zbunjuje”. Iako zapravo ne mislim doslovno – dovoljno sam se ja ukiselio tokom godina, pa malo šta može da me zaista zbuni – dozvoljavam da fraza ponekad ima i doslovno značenje. Možda to bude zato što nisam istražio okolnosti nekog muzičkog dela u meri koja mi pomaže da to delo istinski razumem. A ponekad se nađem na krivom tragu i zbog neke predrasude, jer i ja sam živ čovek.
No, šta ćemo sa onima koji se kao da se trude da zbune svakog ko se lati njihove muzike, uključujući i nas koji volimo pred svetom da se pokazujemo kao neko ko (misli da) zna dovoljno o njoj?
Sa takvima se nije šaliti. Najnoviji primer stiže na dugo očekivanom, novom albumu Paula Wellera. Poslušajte ovo.
Šta kažete?
Nastavite sa čitanjem… “Koje je pravo značenje “pravih značenja”?”
