Dok raduckam po kući, obično pustim da mi u pozadini svira Radio Paradise, koji percipiram krajičkom slušnog aparata. I ne obraćam preteranu pažnju na ono što emituje. No, ludi Bill ima običaj da mi neočekivano nabaci neku pesmu iz korne koja mi dirne živac, pa mi ništa drugo ne preostaje nego da privremeno batalim posao i pogledam u plejlistu kako bih zabeležio pesmu koja me je čačnula i kasnije se navratio na nju.
Tako bi i ovoga puta.