Devojka je bolja od “devojke”

Kakva je razlika između devojke i “devojke”? Ovo je tema kojom su se mnogi muzičari bavili u svojim pesmama. Još uvek nemamo pravi odgovor.

Za razliku od britanskog punka/new wavea koji je bio posledica ekonomsko-društvene krize na Ostrvu sredinom sedamdesetih, američka varijanta je imala utemeljenje u muzici. Sirovi minimalizam svojstven ovakvim grupama pojavio se još na kraju šezdesetih, pa se može reći da su grupe poput Velvet Underground, The Stooges, The MC5, The New York Dolls… svirale punk i pre no što je ovaj termin smišljen.

Sredinom sedamdesetih i američka punk/novotalasna scena postala je raznovrsnija. U New Yorku su kraljevi punk scene, koja je imala artistički pristup, bili The Ramones. No zaraza se širila i muzika koja se izvodila poprimala je specifične začine podneblja pod kojim je nastala: u Clivlendu se negovala otkačenija i eksperimentalna varijanta, u Los Angelesu agresivna, bliska onome što će se kasnije nazvati hardcore punk, a u Bostonu nešto što je bliže garažnom power popu sa kraja šezdesetih nego punku…

Nastavite sa čitanjem… “Devojka je bolja od “devojke””

Talking Heads u afričkom pakovanju

Kada su Talking Heads u pitanju, odmah da izjavim da sam pristrasan, možda i više nego što treba. Pojavili su se u trenutku kada sam sazrevao na sve moguće načine i vrlo brzo smo našli zajednički jezik. Na početku, priznajem, iritiralo me je nervozno pevanje Davida Byrnea i sklonost ka intelektualizmu koja me je onemogućavala da ukapiram o čemu sve peva, ali se živ čovek na sve navikne. U par godina njihova priča je postala vrlo ozbiljna tako da bih albume Fear of Music (1979) i Remain in Light (1980) glatko stavio među najomiljenije. Pride, imao sam priliku da ih gledam uživo u vreme promovisanja potonjeg, pa se subjektivni utisak samo pojačao – na sceni su bili fantastični i taj koncert sigurno spada među pet najboljih na kojima sam bio.

Normalno je da sam patio u trenutku kada su prestali sa radom.

Nastavite sa čitanjem… “Talking Heads u afričkom pakovanju”

Euforija paljevine

Nota bene°: postoje razne vrste paljevina i neke od njih nemaju nikakve veze sa piromanijom. O takvoj paljevini je i ovde reč: neko se popalio na nešto.

Da bi ovaj posao svakodnevnog objavljivanja muzike mogao da ostane uživanje, a ne da se pretvori u kuluk, pribegavamo raznim marifetlucima. Asociramo se na nešto na stotinu načina, zavirujemo šta pominju naši drugari, setimo se nekoga ili nečega kad čujemo ili vidimo negde, ponekad se zapitamo i koga nismo odavno pominjali, a bio bi red…

Čeprkajući tako u jednom spontanom prolazu kroz taj naš spisak muzike za popodne, utvrdim nešto što nisam mogao samom sebi da poverujem.

Posle više od 2000 priloga, Talking Heads smo slušali samo dvaput. Kuku si ga nama. Daj da to ispravimo, rekoh i odmah otvorih Live Writer.

Nastavite sa čitanjem… “Euforija paljevine”