Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Da su se producenti i menadžeri pitali, ovo remek-delo nikad ne bi bilo stvoreno. Najzad, kapitalna muzička dela su najčešće nastajala kao čin nepristajanja na osrednjost.
Pretpostavljam da je većina vas odgledala film Bohemian Rhapsody. Ako niste, trebalo bi da to učinite jer je, ako ne tražimo dlake u jajetu, sasvim dobro urađen. Rami Malek je fenomenalno “skinuo” Freddieja Mercuryja i zasluženo podobijao grdne nagrade za glavnu ulogu, a sam film je do sada zaradio oko neverovatnih milijardu dolara.
U ovu sumu nije ušao profit od ponovo pobuđenog interesovanja za albume grupe Queen, pa ne mogu ni da zamislim koliko će novca leći na račune preživelih članova.
You suck my blood like a leech, you break the law and you preach, screw my brain till it hurts, you’ve taken all my money and you want more… Znate li ko se još u to vreme usuđivao da se tako obraća glavonjama u izdavačkom biznisu? Niko.
Pre par nedelja smo išli u bioskop. Kad tako kažem, osećam se kao da živim u nekom velikom gradu u Americi: sednemo u auto, pa sat vremena vožnje do zabave… Do Zrenjanina, u multipleks u tržnom centru na zapadnom obodu komšijskog grada. Kikinda nema bioskop odavno – najradije ne bih da komentarišem onu sramotnu prevaru koju neki nazivaju bioskopom, reč je o vikend-improvizacijama projekcija na parčetu iskrpljene posteljine nejednake beline, uz jad od zvuka u pozorišnoj sali koju neka šačica sitnih bandita iznajmljuje na duge staze.
Sve u svemu, gledali smo film Bohemian Rhapsody, o kome se, ne bez razloga, mnogo priča.
Vozeći kući pustim drumom kroz novembarsku noć, utonuo sam u misli, ne razmišljajući mnogo o filmu, nego se prisećajući jedne večeri, takođe je bio novembar, pre skoro četiri decenije. Setio sam se svog prvog Queen vinila u fonoteci i čudnog odnosa koji sam imao prema njemu prvih nekoliko meseci što sam ga imao…
