Ulenjili se

Građevinu drže stubovi i grede, a ne fasada. Isto tako, ključne komponente zvuka nekog benda nisu nužno one koje najpre prihvatite vizuelno.

Prošlo pola deset, ja još uvek u krevetu; odocnio sinoć poprilično. Zvoni mobilni: Zoća Peacock. Hm: ne bi on zvao bez razloga, on i ja drugujemo preko četvrt stoleća u nekim sajber-pripizdinama, navikli smo da se čitamo češće nego da se čujemo.

– Alo, hombre!
– Šta se radi?
– E’o, još ležim.
– Čuj, zaglavio sam sinoć nešto, odjutros glava ne radi, nisam ništa napisao za danas.
– I ti si se ulenjio kao i ja? Dešava se. Ama, bez brige: pokriću ja. Nećeš verovati koliko se moj prvi zicer za pisanje u naslovu poklapa sa ovim stanjem…
– Znači, da ne brinem?
– A kad smo mi imali razlog za brigu?
– To volim da čujem. Aj, pozdravi kod kuće!
– Take it easy, hombre!

Ponekad tema legne k’o budali šamar…

Nastavite sa čitanjem… “Ulenjili se”

Zvezda autoputa

Lepe žene, miris benzina, uspaljena čula, brzina… Bilo da je to bila životna filozofija ili prosti stereotip, ostaje kao jedan od nesalomivih rock’n’roll šablona.

Mogi tvrde da je rock & roll tipično muška stvar. Ne bih se složio sa tom konstatacijom jer znam dovoljno žena koje su žestoke barem kao i muškarci, a ne fali im ni muzičkog umeća. Pre je stvar u psihologiji i utiscima koje umetnici/umetnice proizvode i uvreženim stereotipima – žene, uprkos agresivnom feminizmu u poslednje vreme, još uvek doživljavamo kao “slabiji pol”, majke, predmete žudnje, a muškarce kao lovce u potrazi za plenom.

Samim tim mizanscen za predstavu koju svi mi svakodnevno igramo je odavno postavljen.

Nastavite sa čitanjem… “Zvezda autoputa”

Jako nezgodan tip

Taj lik, po svemu sudeći, ima vrlo nezgodnu narav i sklonost da pravi pičvajz gde god da se pojavi, pa je pametnije skloniti mu se s puta.

Kakvu god muziku danas da slušam ne mogu poreći da sam prošao i kroz onu fazu kada su se nosile duže kose, zvoncare, košulje sa velikim kragnama i još koješta. Mladalački entuzijazam se nije zaustavljao samo na stylingu već se ogledao i u onome šta imaš u mršavoj diskoteci, pa su se početkom sedamdesetih slušale grupe koje su prve napravile odmak od bluz korena ka čvršćim varijantama roka.

Neću pogrešiti ako ustvrdim da su Deep Purple tada definisali čitav jedan žanr, kao i to da je njihova popularnost u Jugoslaviji bila bez premca.

Nastavite sa čitanjem… “Jako nezgodan tip”

Dim na vodi

Kakvu god muziku danas da slušamo, ne možemo poreći da su albumi Paranoid (1970) Black Sabbatha, IV (1971) Led Zeppelina i Machine Head (1972) Deep Purplea izdržali test vremena. Reč je o esencijalnim snimcima kojima je definisan čitav jedan žanr – hard rock je postao jedan od najpopularnijih, imaće veliki broj poklonika, a razne njegove mutacije koje su se u međuvremenu pojavile govore da je itekako živahan, uprkos tome da je prvobitnim sledbenicima opala duga kosa ili su je drastično skratili.

Da ne pominjem tadašnje klince kojima je to bio podsticaj da uzmu gitare u ruke.

Nastavite sa čitanjem… “Dim na vodi”