Е не, још не прелазим на седамдестрећу, јер је претходне године већ било свашта. Тада сам у ствари више био филмаџија него фоткаџија, а данашња фотка је настала успут, док сам спремао једно филмче.
Идеја филма је била да лик иде и гледа разне управљаче – саобраћајца на раскрсници, диригента… па би хтео и он, али му не успе. За саобраћајца сам нашао зрењанинску варијанту Јована Буља, не толико популарног али расположеног да ми мало позира за два-три кадра. Чудо једно како су се људи дали лако наговорити.
За диригента, тешко да бих и знао где да нађем оркестар, али за хор није било проблема. Гимназија је то.
Можда сам изгледао мало чудно са вишком опреме на себи, јер фоткалица и кино камера тада никако нису могли у исту кутију. Нит су трошили исти филм, нит је механизам за пренос траке могао да буде исти. Свеједно, оба снимка су успела – имао сам два-три кадра, таман колико треба, и чак осам фотки, од којих су можда две шкарт.