Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ipak, odlučujem da ne kažem na šta sam pomislio kad sam ovo video.
Zato, da pokušam iz drugog ugla.
Ko bi rekao da su žirafe toliko sklone preciznim sportovima?…
Znate kako: ja iskreno ne znam šta je to konzumirao scenarista ovog filma. No, šta god to bilo, ‘oću i ja malo.
Za kajsije kažu da su rajsko voće. Slažem se s tim, mada se to govori i za jabuku, i za paradajz, i za mnoga južna voća…
No, dobro. Za ovaj prilog ćemo se držati teze da je kajsija rajsko voće. Kako, posledično tome, nazvati domaći džem od kajsija? Ima li reči u srpskom jeziku kojim bi se on mogao opisati? Ima li reči u srpskom jeziku koje donese razočarenje kada ovaj džem ne uspe?
U davna vremena Krajem prošloga veka sam kô Vuk od Filipa zapisao recept za domaći džem s namerom da nastavim tradiciju; 
doduše ne na relaciji deda-otac-unuk/sin, nego na relaciji baba-unuk. Izrazi tipa “tri šake šećera” sigurno ne doprinose preciznosti recepta, ali u tome je valjda i draž domaćeg džema. Bilo kako bilo ukućanima se krajnji proizvod svideo, a Matori je promptno izrazio želju da i on oproba svoje kulinarsko umeće. Da ne dužim priču, ubrzo se špajz sjajio od silnih tegli sa slatkim sadržajem. Nikome ni na kraj pameti nije bilo da fotografiše police; verujem da bi i dan-danas slika bila za izložbu.