eksperiment

Kiša

Pisanje o pesmama The Beatlesa može da izgleda kao ceđenje suve drenovine. No, uvek se otkrije nešto novo i nepoznato.

Ako me sećanje dobro služi, prva zvanično objavljena pesma The Beatlesa u SFRJ bila je “Hello, Goodbye“. Odštampana na foliji, delila se uz prvu verziju časopisa Džuboks. Čini mi se da je i danas imam negde među singlicama. Od tog trenutka domaće izdavačke kuće su stidljivo počele da izdaju licencna izanja i prilično frekventno objavljuju aktuelne singlove sa top lista. The Beatles su, za razliku od The Rolling Stonesa, bili manje subverzivni i sumnjivi da ne iskvare socijalističku omladinu i prećutno su dobili zeleno svetlo tamo gde se o tome odlučivalo.

Na albume smo morali da popričekamo još koju godinu.

Nastavite sa čitanjem… “Kiša”

Suživot

U muzičkom svetu Patricka Moraza ne postoje čvrsta pravila – u stanju je da na čudesan način uobliči naizgled nespojive stvari.

Cherry Red Records je jedna od britanskih nezavisnih diskografskih kuća nastalih krajem sedamdesetih. U to vreme su objavljivali albume punkera i novotalasnih grupa (Dead Kennedys, Everything But the Girl, The Monochrome Set, Felt…), a posle desetak godina postojanja upustili su se u unosan posao reizdavanja. Bio je to pametan potez koji nema veliki rizik – ponovno objavljivanje već proverenih naslova ne traži neka značajna novčana ulaganja sem u remasterizovanje i dobar marketing, a vazda će biti nove publike koja će poželeti da čuje nešto što je odavno out of print ili propušteno.

Kako im je posao dobro išao, otišli su i korak dalje.

Nastavite sa čitanjem… “Suživot”

Ono kad te pesma ubije k’o zeca

Now we’re alone and I am singing my song for you

Kada smo prvi put slušali ovu pesmu na Suštini pasijansa, tom prilikom u živoj izvedbi njenog autora, napisao sam veoma kratki prilog. Jer, čak ni posle dugog niza godina, koliko neizmerno volim “A Song for You“, nisam bio u stanju da kažem išta suvislo. Što bi ono rekli: zbunologija, napredni nivo. Ovog puta idemo dalje: poslediplomske studije.

Oh.

Nastavite sa čitanjem… “Ono kad te pesma ubije k’o zeca”

Nikad nisam brinuo za tebe

Ovih dana ću pokušati da obuzdam nagon za prekomernim pisanjem dok sprovodim mali eksperiment. Još mu nisam dao ime, hajde da kažem da mu radni naziv može biti “zbunologija”. Ali, prvo muzika.

Ah.

Nastavite sa čitanjem… “Nikad nisam brinuo za tebe”

Ništa se zaista ne završava

Kako nam mediji uveliko kroje lažnu sliku stvarnosti oko nas, tako mi je sve teže da se snađem u obilju izvođača čiji se radovi u recenzijama dižu u nebesa. Znatiželjan kakav jesam, obično poželim da nešto od toga i čujem, a sve se završi tako da veći deo muzičke ponude završi u kantici za đubre. Muzička industrija je odavno u krizi, izmišljaju se kojekakvi štosevi da bi se privukla pažnja površne publike, a izvođači se trpaju u ponekad besmislene žanrove da bi se današnjoj publici lakše omogućilo snalaženje.

Niko više nema dovoljno vremena da se udubljuje u ono što sluša.

Nastavite sa čitanjem… “Ništa se zaista ne završava”

Tebi putujem

Danas, za razliku od uobičajene vikend-skribomanije koju od mene povremeno trpite, prijatno ću vas iznenaditi izbegavanjem velike priče. Moju proteklu sedmicu je obeležilo pohađanje koncerta Josipe Lisac. U pokušaju da što duže u sebi zadržim što više od tog neverovatnog događaja, delim sa vama matičnu izvedbu pesme koju je Josipa izvela sa grupom Chui, a koju sam tog 14. februara u centru Sava čuo prvi put.