Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!
U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.
Živeli!
Gospodin Homer S. je teško podnosio vrućine ovog leta. Da li ga već stižu godine ili jednostavno ne može da dočeka let za Detroit…
Laboratorija za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu zna biti interesantna i laicima. Ako ni zbog čega drugog, a ono za (laičko) proučavanje međuljudskih odnosa. Veština kojom je uspeo Vanju da nagovori za rokadu graniči se sa veštinom izbegavanja ovih podivljalih beogradskih vozača, koji ga sprečavaju da na miru stigne kući. U laboratoriji je bilo mnogo posla danas (a kad pa nema mnogo posla?), ali je hteo sebe da časti zbog uspešnog dogovora sa Vanjom. Pa, dobro, Vanja više nije klinac i dobro zna da će mu se dodatne obaveze ove jeseni vratiti slobodom tokom proleća.
Nedostaju mu klinci. Ne ćerka i zet, već naravno unuci. Nije baš prošlo mnogo od kako ih je video, ali svaki dan bez njihove neobuzdane energije predstavlja večnost i gospodin Homer S. se uveliko radovao budućoj jeseni u Detroitu. To što ga na proleće čekaju dodatna naporna predavanja i vežbe (koje će morati da nadoknadi Vanji) mala su cena obećanom mu i zagarantovanom provodu.
– Dobar dan!