Žabice

Tek kada pređeš veliku kilometražu i stigneš u zrele godine, shvatiš koliko su neke pesme zapravo genijalne.

Zoxy i ja smo bili u istom odeljenju još u osnovnoj školi. Čak smo delili i profesora klavira u muzičkoj. Otuda je bilo sasvim prirodno da se zajednički upalimo i za rock & roll. Još pri kraju osnovne smo otkrili grupu The Nice, pomno pratili sve druge klavijaturiste za koje smo znali, a i počeli smo polako da nabavljamo ploče. Originali su bili skupi i do njih se teško dolazilo, a Zoxy je u odnosu na mene imao prednost u samom startu. Kao sin jedinac uglednih i bogatih roditelja raspolagao je budžetom koji je bio barem deset puta veći od mog. I ne samo to. Imao je i rodbinu koja je živela u inostranstvu koja mu je svakoga leta donosila desetine albuma sve poštujući spisak koji smo zajednički pravili. Peace

Tako je, valjda leta 1971. godine, stigao do nas i debitantski album grupe Emerson, Lake & Palmer.

Nastavite sa čitanjem… “Žabice”

Canario

Mladi muzičari, u želji da što pre stignu do izdavačkog ugovora, retko čitaju ono što piše sitnim slovima u njima. Ili nemaju dovoljno novca da angažuju iskusnog advokata kako bi proverio sve detalje. Posledice ovakvih odluka mogu da budu fatalne za umetnike – od toga da postanu bukvalno robovi diskografskih kuća i nemaju nikakvu kreativnu kontrolu nad sopstvenim radovima, do uskraćivanja tantijema i dugotrajnih sudskih procesa koji su mnoge koštali karijere. A, bogami, poneke i života…

Uostalom, ovde se već u više navrata pisalo o nekvim takvim dogodovštinama.

Nastavite sa čitanjem… “Canario”

Istorija koja se opirala dokumentovanju

Možda ste primetili da smo poslednjih dana ponavljali neke nedavno objavljivane izvođače. Ima tome dosta razloga. Ponekad neko od nas prosto ne može da se oslobodi nekog izvođača (a i zašto bi?), pa očigledno želi da podeli svoj utisak sa vama. A nekad radi sinhronicitet (samuraj Igor nas je poodavno naučio da ne postoje koincidencije), pa dvojica spontano požure da se pozabave istim izvođačem, ama bez ikakvog dogovora.

U slučaju ponekih monstruma, kao što je to ovde slučaj, potrudimo se da makar malo razdvojimo vremena objavljivanja i prilagodimo ih laganom konzumiranju. Vikendi i praznični dani su idealni za takve prilike. Pa, ako ste se najeli roštilja, zalili mladi luk starim pivom i posle toga se odmorili, možda čak dremuckajući na nekom ćebencetu na nekoj travi, hajde da to zaokružimo dobrom svirkom. Došlo je vreme da odloženi prilog najzad ugleda svetlost dana.

Ludnica.

Nastavite sa čitanjem… “Istorija koja se opirala dokumentovanju”

Oče

Legendarni Isle of Wight Festival počeo je da se održava još 1968. godine, no prava stvar se desila 1970. Na njemu se okupilo šaroliko društvo muzičara (obavezno pogledajte hiperlink) da isprati leto, a niko nije ni sanjao da će se okupiti toliko naroda. Razni izvori navode brojke između 600 i 700 hiljada posetilaca. Da li je neko od organizatora razmišljao o tome šta da se radi ako nešto krene naopako, ne bih znao reći. Tek, ako izuzmemo tradicionalno povremeno otkazivanje opreme, sve je proteklo u najboljem redu.

A neki od junaka naše mladosti imali su odlične nastupe na početku svoje karijere.

Nastavite sa čitanjem… “Oče”