Slušanje muzike sa radija mi služi kao zvučna kulisa dok radim. Uglavnom je puštena tiho, da me ne ometa i odvlači mi pažnju, stvarajući mi ambijent u kome najbolje razmišljam. No, povremeno, uši mi registruju nešto na šta same odreaguju i to je najbolji znak da je muzika koja se u tom trenutku emituje zaista dobra ili po mom ukusu. Tako je bilo i sa današnjom pesmom: neočekivano je uletela, posle 10 sekundi znao sam da je u pitanju neko od onih koje mi ovde kolokvijalno zovemo “slepcima” – to su oni što znaju da odsviraju sve ono što može da ti padne na pamet. Kao i ono o čemu uopšte nemaš pojma.
Samo što su u ovom slučaju u pitanju tri “slepca”.
