Jedan od milion

Samohrani otac se trudi da pruži koliko god može svom mladom sinu. Opsednut tim trudom, mali piše hvalospevni sastav o njemu. Tek posle otkriva mračnu tajnu. A onda…

Ovaj kratki film je bio prikazan u finalnoj selekciji na festivalu TropFest u Australiji 2009.

Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo

Svako će se složiti da nam je tehnologija učinila živote udobnijim, može biti da nam je i ponekad zanimljivije ako koristimo tehnologiju. No – šta je sa suštinom? Jesmo li bolji ljudi? Živimo li zdravije? Umemo li da razmišljamo bolje? Nalazimo li ikakvu novu suštinu ili smo previše zauzeti da bismo primetili pravi svet oko nas?

O tome govori ovaj film.

Nastavite sa čitanjem… “Kako pogoditi nešto i promašiti sve ostalo”

Crveni balon (slikom)

A sad nešto raskošno. Praznik za oko i dušu: remek-delo filmskog jezika.

Molim vas, pronađite 35 slobodnih minuta i tek onda pogledajte ovaj film.

Film Le Ballon Rouge (1956) je dobitnik Oskara za originalni scenario (jedini kratki film koji je osvojio Oskara tog ranga!) i Zlatne palme ukategoriji kratkog filma na Filmskom festivalu u Kanu 1956. Osvojio je i druge brojne nagrade, kojekuda po svetu.

I moje srce zauvek, još od davnih dana…

Nastavite sa čitanjem… “Crveni balon (slikom)”

Srećna Nova!

E, pa dobri naši čitaoci, da vam sve po spisku! Zdravlja, sreće, veselja i mira, blagostanja i svakog berićeta, zrna mudrosti i obilja pameti, sve to želimo i vama i sebi!

Srećna Nova godina!

U godinu koja je pred nama ulazimo sa više planova nego mogućnosti. Ali, to je tako. I ne daj bože da je drugačije. Borićemo se i dalje da čitanje između redova uzme maha.

Živeli!

Rokenrol nije mrtav…

…mrtvi su njegovi slušaoci.

Ili barem umrtvljeni. Dan posle koncerta New Ordera na ovogodišnjem Exitu, pokušavajući da uporedim utiske, naleteo sam na Blicu na tekst posvećen drugoj festivalskoj večeri, gde je izvesna “lara” ostavila sledeći komentar:

Ja obozavam New Order ali Za razliku od Lare, bakuta je još uvek rokerkaimam 42 godine i dvoje male dece i svakako nisam neko ko bi isao na takav festival. Kada organizatori prave ovakve dogadjaje treba da procene ko im je ciljna grupa i ko slusa to sto im se nudi. I new order pa i duran duran su grupe moje generacije i ne znam mnogo mladih ljudi koji ceprkaju toliko duboko u proslost muzike. A moja generacija nije bas u fazonu da se uputi na festival mi smo vise za obicne koncerte. Isto je i sa cenama. Zna se kolika je platezna moc nasih klinaca! Koji ce roditelj nekom 20-ogodisnjem studentu da da 3, 4 ili 5 hiljada za kartu?! Suvise stvari je u igri a organizatori zaslepljeni zeljom da im dodje sto vise engleza nisu uopste razmisljali o nasim ljudima!!! Steta! Mirise mi na skori, neslavan kraj Exita!

Jbg tetka. Razumem te…

Nastavite sa čitanjem… “Rokenrol nije mrtav…”