Zašto je pištolj bolji od sablje

Nego, da se prisetimo legendarne scene iz legendarnog filma (pre nego što je franšiza postala jedna od dosadnijih u istoriji novog Holivuda).

Davno beše, ali bolju parodiju od ove na belosvetsko komplikovanje svake moguće scene nisu mogli da naprave sve da su hteli…

Nastavite sa čitanjem… “Zašto je pištolj bolji od sablje”

Biljka vanevropskog porekla

Vredi da se prisetimo, jer ovo je večito.

Nikad neće naučiti. A i da nauče, šta im vredi, kad interpretaciju legalnosti i dalje pišu oni što imaju velike novce.

 

P.S. A jeste li gledali “Tajvansku kanastu“?

Paja o intervjuima

Kasno sam saznao… Juče se navršilo 87 godina od rođenja Pavla Vujisića, jednog od najboljih glumaca koje je ovaj benasti narod ikad imao. Tim povodom, prisećamo se jednog pisma u kom objašnjava zašto je odbio nekog novinara koji je zatražio intervju.

Obratite pažnju na stihove pri kraju. To je Pajino delo.

Nastavite sa čitanjem… “Paja o intervjuima”

Kako savladati strah

Većina portala prenela je juče vest da je preminuo glumac James Gandolfini. Pošto se većina osvrnula na ozbiljniji deo njegove karijere, s naglaskom na noseću ulogu u seriji “The Sopranos“, hajde da pogledamo kako se snašao u jednoj malo neformalnijoj, ali ništa manje zahtevnoj ulozi…

R.I.P. Tony.

Hiljadu pereca

Da, znam da znate taj prastari vic. Znam i da ste gledali “Folirante”. Ama, znam dobro i da vam nije ni do jednog ni do drugog.

E, baš zato.


Kad ti Dali pakuje snove

Pakovanje tipa “dva u jedan”: dve sekvence iz filmova u koje je Salvador Dali umešao prste. Prvo je Spellbound (1945), Hitchcockov film koji je kod nas preveden kao Začaran (ako je verovati IMDB-u), gde Gregory Peck prepričava svoj košmarni san. Košmar koji se nastavlja je, naravno, iz Andaluzijskog psa (1929), filma koji je Luis Buñuel spakovao kao pravi kinematografski manifest nadrealizma.

Da se zapamti.

Moskva – Petuški, opet. Svedočenje o zaboravljenim koktelima, propuštenim prilikama i miru u duši

Došlo vreme. Došlo, pa otišlo. Srećom, neko se setio da zabeleži…

Sa kultnim delom “Moskva – PetuškiVenedikta Jerofejeva smo se družili krajem proleća i početkom leta 2011. godine. Došlo je doba da zavirimo u nesrećnu sudbinu tog pesnika koji je za muzu izabrao nikog drugog do Bahusa. Shvatajući efemernost sveta oko sebe, Jerofejev se dao na put laganog samouništenja…

Pogledajte ovaj dokumentarac.

E, moraću da probam tu “komsomolkinu suzu“, pa nek’ ide život!

Baki, imaš nešto sitno? Može i kartica…

Eh, kakva su to vremena došla…

Je li to ona globalizacija o kojoj svi pričaju?