Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kao što verovatno znate, naše oči vide samo mali deo spektra svetlosti. No, uz malu pomoć tehnologije, možemo da vidimo i više.
Neki domišljati mangupi su odlučili da pokažu prolaznicima kako bi to izgledalo kada bismo videli i ultraljubičastu svetlost. Kao što videste: tada bismo lako prepoznavali nezdravu kožu, a posebno bismo mogli da prepoznamo koja krema za sunčanje je zaista dobra.
Volite holivudske CGI spektakle? Volite slike koje deluju toliko stvarno da vam nije jasno kako su izmišljennje i napravljene? A šta ako neke od tih slika, zapravo, postoje?
Uvek postoji još jedan ludak koji prevazilazi svima raspoloživu tehniku i napravi ono što mu treba da bi napravio ono što drugi ne umeju. I sad, zamislite vi kako može da izgleda makro fotografija kada u priču ubacite elektronski mikroskop rezolucije sedam nanometara i čoveka sa dovoljno vremena i upornosti koji ne prihvata “ne” kao moguć odgovor na ideje u načinima prezentacije sveta oko sebe. To su ljudi koji pomeraju granice.
Zbog toga, rekli bismo da je Stefan Diller ime koje vredi zapamtiti, a njegov dosadašnji rad istražiti. Njegovi klijenti su i prirodnjaci i tehnolozi – kako ćeš bolje ispitati mikrospojeve nego slikom? – a i mi, prost svet, ponekad volimo da ostanemo zapanjeni.
Naši stari znanci iz Veritasijuma i ovog puta se suočavaju sa nekim bitnim kosmološkim pitanjima. Ovog puta, ta pitanja se odnose na vezu između brzine širenja kosmosa i brzine svetlosti.
Recimo… Postoji li logično objašnjenje za činjenicu da relativna brzina između dve udaljene tačke, nama na suprotnim stranama horizonta, zapravo iznosi 2c? Kako to? Postoji li i ono što ne vidimo? A gde je to?
Samo polako.
Kad padne ispod nule, zaledi se. Kad dođe na stotku, onda isparava. Između toga je tečno… Ili nije. Ili… Čekaj malo, šta se ovde dešava?
Dešava se fizika, eto šta se dešava. Vražja rabota!
Ako ste iskreni u nastojanju da vas drugi nazovu zamlatom, evo jednog predloga za vas.
Ono jes’, gorivo je malo skupo, a zona kretanja je prilično ograničena, ali nema veze: radost je neuporediva. 
S obzirom na to da smo dugo čekali da objavimo ovaj prilog, postoji realna mogućnost da ste ovo već videli na nekom drugom mestu. Ne mari: za čuda koja postoje, na Suštini pasijansa uvek ima mesta. Pa da su sto puta ponovljena.
Dragi moji, čudo zamajca: obrtni moment u akciji.
Nastavite sa čitanjem… “Zamajac, ergo žiroskop. Nauka, ergo čudo.”