Ne treba se ludama podsmevati niti ih izvrgavati ruglu. To su bolesni i tužni ljudi kojima treba pomoći. Ako ima leka, dobro je. Ako leka nema, eh, pa tuga ostaje, a humanost i zrelost društva se iskazuju u sposobnosti da se preostali dani tih jadnika makar učine koliko toliko dostojanstvenim i mirnim, što dalje od pogleda javnosti.
I dakako, što dalje od kamera, mikrofona, politike, državne kase, diplomatskih kanala, mešanja u tuđi posao i nemešanja u svoj.
Nastavite sa čitanjem… “Dom za neizlečive tirane i kraljeve”