Tag: folk

Uhvati vetar

Inventivne šezdesete… Kako se šta sa jedne strane Atlantika pojavljivalo, tako je morao da usledi odgovor s druge strane.

Pojava Boba Dylana početkom šezdesetih bila je ozbiljan potres u tadašnjem muzičkom svetu. Njegove pesme su bile dugačke, pune netipičnog nativa uz korišćenje pesničkog jezika punog stilskih figura, o škakljivim stvarima je govorio direktno i bez pardona, a demonstrirao je lakoću izvođenja – za nastup mu je bila potrebna stolica, usna harmonika i gitara. Dva važna albuma Freewheelin’ Bob Dylan (1963) i The Times They Are A-Changin’ (1964) su brzo pronašli put do publike.

Britanci su malo sporije odreagovali na trend koji je Dylan uspostavio.

Nastavite sa čitanjem… “Uhvati vetar”

Još jedna tužna pesma

Izrazita popularnost britanskog prog-folka tokom kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih nije došla sama po sebi. Iza cele priče su stajali neki fantastični autori muzike. Danas se prisećamo jednog od njih.

Grupa Lindisfarne svakako pripada prvoligaškoj postavi britanskih folk rockera. Medijski nisu bili elsponirani kao Fairport Convention, Steeleye Span ili Pentangle, nekako su uvek bili u drugom planu no, zahvaljujući izuzetnim albumima iz prve polovine sedamdesetih brzo su stekli kult sledbeništvo. Njihova živahna i optimistička muzika inspirisana folkom i hipi ideologijom bila je naglašeno britanska, a zvučno je mogla da se smesti negde između Fairporta i ranog Grateful Deada.

Sasvim dovoljno za potencijalno veliku karijeru.

Nastavite sa čitanjem… “Još jedna tužna pesma”

Stvari koje rastu

Sestre Shook božanstveno pevaju i to je njihov najveći kvalitet. Utisak kvare pomalo nezreli tekstovi.

Kada sam kao klinac počeo da slušam radio, nisam mogao ni da naslutim da ću, mnogo godina kasnije, završiti u njemu. Mikrofon je kao droga: kada se navučeš, teško ga ostavljaš. Tako je i danas, iako sam sada daleko od tog medija: ostala je u meni ljubav prema radiju, kao i navika da mi nešto svira u pozadini, bilo šta da radim. Kako mi je teško da nađem stanicu koja emituje muziku po mom ukusu, obično pomeram skalu do trenutka kada mi neka od pesama privuče pažnju i tu se zaustavim.

Tako sam i naleteo na Shook Twins.

Nastavite sa čitanjem… “Stvari koje rastu”

Propast farmera

Midwest Farm Disaster (1972) je jedan od onih albuma do kojih se veoma teško dolazi. Na portalima koji se bave folk muzikom ljudi su o njemu pričali u superlativima, ali nikako nisam mogao da ga se dokopam. Dobro, nema veze, nije ni prvi ni poslednji put, mislio sam, a po glavi mi se neprestano vrzmao njegov omot.

Kostur, velika svinja na kojoj sedi Bob Martin – to nije nešto što se često viđa.

Strpljenje mi se, kao i obično, isplatilo, pa me je, početkom godine, Mario obradovao japanskim reizdanjem ovog albuma. Bacio sam se na slušanje.

Nastavite sa čitanjem… “Propast farmera”