Pitaću vas otvoreno: spadate li u one koji fotogrrafe i fotografiju uzimaju zdravo za gotovo? Takvima je posvećena ova dramska minijatura.
Tag: fotografija
Samo na sekund
“Znate li šta mi najviše nedostaje?”, pitala je Katy, koja se već dve godine bori protiv najopakije bolesti. “Osećaj bezbrižnosti”, reče.
Dvadeset pacijenata obolelih od raka pozvano je u foto-studio. Zamoljeni su da žmure dok traje šminkanje. Postavljeni su pred poluprozirno ogledalo, a sa druge strane je čekao fotograf spreman da snimi trenutak kada ti ljudi najzad ugledaju sebe u ogledalu.
Fotografija može da bude važna. Najvažnija fotografija je ona koja ima misiju. I misija ima raznih. Najveće poštovanje zaslužuju one koje su zasnovane na ideji poboljšavanja života čoveka. Pa makar samo i na sekund.
Pokloniti jedan sekund bezbrižnosti nekome ko se možda već pomirio da nema više vremena: veličanstveno.
Ahilova peta čovečanstva
“Ja volim fotografiju, ali zapravo nisam zainteresovan za sliku. Postoji razlika između slika nečega i slika o nečemu. Ja želim da pravim slike o nečemu”, kaže Donald Weber.
Nakon što je, u više navrata, dugo vremena proveo istražujući fotoaparatom posledice katastrofe u Černobilju, marta 2011. godine je osetio veliki nagon da ode u Fukušimu nakon jedine nuklearne katastrofe koja se obimom, strahotom i posledicama približila onome što se desilo u Ukrajini 25 godina ranije (pride, ozračivanje je bilo tek “šlag na tortu” posle strahovite prirodne katastrofe – snažan zemljotres praćen cunamijem). Čak, rekao je sebi: “istražićeš ovo ili ćeš prestati da se baviš fotografijom”.
Pogledajte razgovor praćen slikama koje je Donald Weber napravio pričajući o katastrofi i pokušavajući da nađe odgovor na pitanje: da li je nauka Ahilova peta čovečanstva?
Potresno.
Pre nego što nestanu
Na svetu postoje stotine malih etničkih grupa koje su na rubu izumiranja. Ne onog klasičnog, kao što se desilo sa pticom dodo, već onog koje čini društvo – pripadnici plemena se utapaju u druge kulture, mladi nikada ne nauče jezik i običaje… Iako će njihov genetski kôd opstati nekoliko narednih generacija, oni kao narod uskoro neće postojati.
Jedna na dan (TILT!): Vraćamo se uskoro
Aj’ pa vidimo se za koji dan.
Ne čekaj, nego preduzmi
Čoveku je trebalo nešto što će mu pomoći da dostigne monumentalnost teme koje se prihvatio. Rezultat je bio iznenađujući.
Čak i kad bih imao komentar, verovatno bih ga brzo zaboravio. Ovo je zona u kojoj posvećeni autor najzad dotiče kraj fotografije: nema dalje.
Povratak u budućnost
Možemo rekonstruisati fragmente prošlosti, ali promene na nama ostaju…
Irina Werning, fotograf iz Buenos Ariesa, prihvatila se neobičnog zadatka: rekonstrukcije nečijih fotografija od pre više decenija sa istim akterima i u istom okruženju. U projektu “Back To The Future” ona skoro forenzičkim metodama pristupa analizi kadra (ugao kamere, osvetljenje, scenografija, odeća…) i pokušava da napravi što verniju reprodukciju. Zanimljiv koncept, gde se kroz nepromenljivost okruženja i promene na nama samima uveravamo u prolaznost života.
Isplata, vol 2.0
Znao sam da ima neki catch.
Kada sam Grbi najavio da idem 5 dana po Istri mogao sam naslutiti da će odgovor biti u sledećem maniru: 
Pa dobro, nije bilo toliko neočekivano. Grbin Draguljče se već neko vreme nalazio kod mene 
u otkomandi, te je zahtev bio potpuno opravdan jer sam nameravao da ga ne odšrafljujem sa aparata (i zaista, moj Terminator je ostao u torbi sve vreme). Zapravo, cela poseta Istri je i isplanirana kao svojevrsni foto-safari. Sve je krenulo kao inicijativa mog druga Peđe: njegov poznanik Ivica iz Rijeke, takođe član fotografske “Grupe 32” ubedio ga je da overi lokalni karneval, a ovaj je odlučio da pozove mene i još jednog ortaka da mu se pridružimo. Rezultat: smrzavao sam se po veljačkoj februarskoj buri koja je maksimalnih 5 stupnjeva stepeni u plusu pretvarala u isto toliko u minusu, obijao noge po kamenjaru, a amortizere auta po zemljanim putevima… no, kao što rekoh u prvoj “Isplati”, srce mi je puno. Nastavite sa čitanjem… “Isplata, vol 2.0”