Prestanite da čitate ovaj znak i uđite

Pinta omiljenog piva za umornog šetača. A onda, na poluvremenu, još jedna.

Ovo digitalno sećanje je jedno od najstarijih kojima raspolažem. Boktemazo, pa još sam pušač bio u to vreme…

Pinta Guinnessa, Old Holborn zamotan i zapaljen. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]

Pab “The Hat & Feathers“, Kembridž, Engleska, april 2004.

Tri dana pre ovog putovanja, po hitnom postupku sam otkupio “malo jači” fotoaparat od svog prijatelja: znao sam da postupam dobro, godinu dana ranije započeo sam novu praksu arhiviranja svojih iskustava digitalnim fotoaparatom, ali taj prvi mališa nije bio na visini zadatka…

Nastavite sa čitanjem… “Prestanite da čitate ovaj znak i uđite”

Duplikat

Usmeravam nesuđenog matematičara da svoj gnev iskoristi za proračun koliko nam treba novca da sakupimo ceo album. Brojka je neprecizna, ali odlazi preko sedamdeset hiljada, pa shvatam da mi je predlog bio loš.

Zeznuli smo se prošle godine. Naslednik je iskao neki fudbalerski album sa sličicama, više se ne sećam ni koji, a mi smo skoro jednoglasno odbrusili “Ne može!”.

album s kesicamaJoš u rani(ji)m godinama smo naslednika navikli da vaspitno-popravni ‘odbrusci’ imaju argumentovanu pozadinu, pa ova situacija nije mogla da se završi tek tako. Objašnjenje da je bolje da skuplja sličice za svetsko prvenstvo je nekako prošlo. Al’ mlad um bolje pamti od matorog, pa nas je ove godine uhvatio nespremne. Ne pomaže zapomaganje da je cena kesice odvratno visoka, kao i opravdanje da su kasno objavili album, te da do prvenstva nećemo stići da ga popunimo. Vo se drži za rogove…

Album smo dobili (potpuno) besplatno uz Sportski žurnal. Najavljen kao takav (potpuno besplatan) nekoliko dana ranije, prosto je mamio tapkaroše da pokupe ceo tiraž. No, tu smo znali za jadac, pa smo kod obližnjeg “kioskdžije” rezervisali primerak. Ovaj se oduševio što smo rezervisali samo jedan primerak (“O, zar još uvek ima poštenih ljudi?!”), a to se pokazalo kao mudar potez, jer tog dana pomenutu novinu nije ni morao da unosi u kiosk.

Uz album dobiješ šest sličica. Daj i i jednu kesicu preko, da nas ne bije maler.

Nastavite sa čitanjem… “Duplikat”

Ma, pusti to…

Ostalo je još nekoliko dana do Svetskog prvenstva u fudbalu ili kako se to već danas zove. Voleli mi “najlepšu sporednu stvar na svetu” ili ne, tek, ne gine nam višednevno zasipanje medija raznim pričama i komentarima na tu temu. Ratno stanje u domovima se podrazumeva, jer utakmicama nikada kraja, a samoorganizovanje komšiluka će, kao i obično, doći do izražaja – pola zgrade će da pije pivo i da navija, a ona druga, ženska polovina, organizovaće se po kružocima i konspirativno razmatrati ljubavne zavrzlame u raznim Parovima, Zadrugama i sličnim emisijama koje, inače, ne gleda. I don't know smile

Pa ko preživi.

Nastavite sa čitanjem… “Ma, pusti to…”

Usmeravanje

Priča je prosta: FK Magdeburg nije dao gol tokom pet utakmica. Grupica vernih navijača je odlučila da im pomogne. Strelicama. U smeru gola. Interaktivno.

Uvek ima nečeg veičanstvenog u gestu za koji ne možeš da odrediš da li je epski ili lirski. A možeš da tumačiš i ovako i onako, već prema potrebi.

Jedan – sedam

“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.

I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.