Otac

Vrsnih storytellera u muzičkom svetu ima jako malo. Jackie Leven je bio jedan od najboljih, a danas je skoro zaboravljen.

Kada se bolje razmisli, otac, umesto muškarca koji ima decu, postaje pravna kategorija. Ona rubrika u dokumentima u koju se upisuje “ime oca”. Od toga je dug put do reči tata. Ili još bolje – ćale, kako mene moji danas zovu. A to je već siguran znak da sa decom imate “emotivni kontakt”, rečeno jezikom psihologa, i da ne spadate u one “očeve-kočeve”, kako moji Moravci vole da kažu. Muškarce koji su strogi i drže distancu u odnosu na svoje potomke. Danas, kada se u zakonodavstvo uvode i rodovi o kojima će svako moći da se izjasni, nemam ni približnu ideju kako će se sve to na kraju da se završi i da li će očevi u današnjem smislu te reči uopšte i postojati već u bliskoj budućnosti.

Srećom, svoju ulogu sam davno izabrao i odigrao.

Nastavite sa čitanjem… “Otac”

Uz logorsku vatru

Tako je to kada se takmičite sami sa sobom: u jednom trenutku dođe do zamora materijala i posustajanja.

Neočekivane padavine su i ove godine iznenadile putare, pa nam ne ostaje ništa drugo nego da sedimo po svojim domovima dok sneg ne popusti. Unutra je toplije, a i smanjuje se mogućnost da se negde, uzgred, ne polomiš na neočišćenom trotoaru. U ovim godinama ko zna da li bi lekari uspeli da te ponovo sastave. Da bi užitak bio kompletan, podrazumeva se omiljena fotelja, sluške u ušima i muzika po izboru…

Tako ja zamišljam put u nirvanu…

Plejer sam ovoga puta namestio da nesumično bira numere, na listi je bio veliki broj albuma koji su se pojavili poslednjih nekoliko meseci. Sve je bilo u redu dok mi nije pustio poslednji album Vana Morrisona.

U trenutku mi se raspršila zimska idila. Green with envy

Nastavite sa čitanjem… “Uz logorsku vatru”