Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zamalo. Doduše, bili smo optimisti, ali opet…
Sudeći po franšizi “Terminatora”, Skynet je postao svestan i počeo da nam presuđuje 19. aprila u 8:11. Samo ne kaže po kojoj časovnoj zoni. Ali svejedno, izvukli smo se, velim, pa sad možemo kako ‘oćemo.
E sad, samo još da preguramo 21. decembar 2012.
(Via)
Sledi elaborirani šematski prikaz otklanjanja onog ružnog zvuka iz diska.
Efikasno rešenje! Moram priznati: ovog se nikad nisam setio.
(Via)
Ima raznih prava koje se daju na raspolaganje ljudima deklarativno, faktičkim pravima ili principom zdravog razuma. Ne znam na koji vid ličnog prava da se pozovem da bih mogao da upražnjavam ignorisanje.
Pun mi ih je burag. Zahtevaju od mene neko dugo i skoncentrisano vreme, jedinu dragocenost koju mi još nisu oduzeli, da bi mi objasnili kako oni zapravo nisu isti; ne primećuju da jedino prihvatljivo objašnjenje može da se kaže u dve rečenice. Nazivaju me apolitičnim samo zato što ne želim sa svakim mamlazom da raspravljam o svojim stavovima; ne shvataju da me ti njihovi modeli angažovanja ne zanimaju.
Veoma su pažljivi da mi ne ponude mesto među sobom, mada su pokušavali ranije, i to je manje-više jedino na čemu sam im zahvalan. Nalaze za shodno da me provociraju i pritom misle da se ja zakopčavam na leđima. Ne primećuju da im se demagogija potrošila i da na mene ne utiču izlizane (mada prepakovane) fraze kojima pokušavaju da iz mene izvuku parolu koja će odati o čemu ja to zapravo mislim.
Pelene i političari treba da se menjaju često. Iz istog razloga.
Nepoznati autor
Uh…
Kuku i lele, moj Muzafere.
…na brizi.
Program nastavljamo vrlo uskoro. Čim nahranimo lavove.
Ceo dan lupam glavu, pa nikako da skontam detalje… A znam da nekako mora da uspe… Gled’o ja na televiziji, može to sad i tako…
Imao sam ideju da nabavim neku opremu, nije važno kakvu, pa sam zamislio da ja to zapravo maznem, proturim rog za sveću, zeznem nekog pri razmeni, ućutim se k’o puvanjak neko vreme ama jebo zapete pa me nešto kao uhvate pa se nagodim pa me puste u kućni pritvor ionako radim od kuće pa uzmem kredit da platim kaznu za prekršaj pa još napravim dževu kako sam jadan nesrećan i neshvaćen pa se slikam sa nekom decom u parku pa još pomenem Kosovo pride uhvatim da kenjam nešto o nekim donacijama i eto tako…
To može da uspe, zar ne? Ili moram prvo sebi da ugradim veštačke sise?
Čekaj malo… Pa krađa je prekršaj, ono kao kad ne vežeš pojas u kolima pa te u’vate saobraćajci, je l’ tako?…
A sad malo nepatvorenog rock’n’rolla za nedelju ujutru. Tri, četr’:
Davno beše… Bilo je to, što reče jedan moj prijatelj, onih godina kad je vazduh bio čist, a seks prljav… Pripadnici moje generacije (i oni tek malo mlađi) setiće se da su ova dva rokera 
bili puleni Milovana Ilića Minimaksa, koji ih je prvi put doveo u TV šou Od glave do pete, a kasnije ih je uredno puštao u radio emisiji Tup-tup ili ih montirao u razne izjave kojekakvih šalabajzera. Replika ajd’ odatle bre se odatle raširila kao arhetipska uzrečica za skretanje pažnje drugome da prestane sa lupanjem gluposti.
A sad, još jednom!
