Ponekad nije kako je zamišljeno, nego kako je suđeno.
Uočavam da je brat fotograf bio nespreman za akciju. Sramota.
Tag: glugen
Ma ko je bre taj…
…Žan-Klod Van Dam (a vama ne dam)? Ja to mogu bolje!…
Reče i nekud uteče… Kad, evo ga opet…
Jes’ zezalica, ali epska. 
Utovar nedeljom, 22. decembar
Imalo bi se šta reći o dnevnoj politici, ali paz’ da ne bih. Ima toliko banalnih problema na ovom svetu, pa zašto bismo se onda bavili onim tzv. suštinskim? Evo, na primer…
Ako pohodite društvene mreže, u prvom redu fejZbuk, pa imate bar dvesta-trista takozvanih “prijatelja” tamo, sigurno ste primetili trend odricanja od kritičkog razmišljanja i potpunu predaju petparačkim emocijama tipa “bolje je biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan”. Ne očekujući da je neko možda dao svoje mišljenje o nečemu odavno, nepažljivi ljudi ponovo skreću pažnju drugih na neke “lepe” stvari koje to nisu.
Obično ignorišem ili sklonim od pogleda takve pojave; ne možeš doveka isterivati pravdu, pogotovo ne na tako glupom mestu kao što je fejZbuk. Ali, kad vidim onu dečicu…
Mukica od trika
Čovek pokazuje trik sa kartama, ali ne ume da ga objasni.
Nije da ne bih probao, nego nemam špil karata… Hm, ili imam?… Ko bi to sad tražio.
Ajd’ neka neko proba i ostavi komentar da li je uspeo.
Status veze: komplikovano
Iliti: “šta god ti ja rekao, nećeš mi verovati”.
Naravoučenije: napad je najbolja odbrana, ali ovi nisu uspeli da stignu do dog nivoa. Pojma nemaju.
Dan Tri Polovine (V.2013)
Tri polovine, to mu dođe negde oko 1,666 – je li tako? Tako je.
Sad ćete da vidite… Ili nije tako… Uh…
Danas je dan omiljenog šablona svakog humanoidnog stvora koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne. Jer danas, i samo danas, svaki humanoidni stvor koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne, ima dužnost da saopšti veliku istinu: danas je dan kada polovina Srba slavi slavu, a druga polovina joj ide na slavu, jer valja se.
I tako, evo treći put na Suštini pasijansa (evo: 1, 2), razumevajući da ima i nas, i to poprilično, koji niti slavimo ovu slavu niti idemo svečarima na slavu, jer valja se, svaki humanoidni stvor koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne, te ispunjava svoju dužnost da saopšti veliku istinu kako je danas dan kada polovina Srba slavi slavu, a druga polovina joj ide na slavu, jer valja se, utvrđuje implicitnu istinu: jedna polovina Srba slavi slavu, druga joj ide na slavu, jer valja se, a treća polovina ostaje kod kuće ili odlazi nekud svojim poslom, kao i svakog drugog dana.
Skladište (puno) grafita
Pre svega, fer upozorenje: ovo je jedan od onih video-radova čiji autori su mislili da idealni slušalac ne sam oda je glup, nego je i gluv, pa mu treba servirati agresivne glasne, besmislene zvuke koje neki eufemistički nazivaju muzikom. Utišajte zvuk. Upozoreni ste.
Elem, dadoše grupici ludaka otvoren račun za boje i veliki prostor da slikaju po zidovima do mile volje. Toliko su poludeli da su beke zidove omolovali dvaput. Paj’ sad.
Ko je ukapirao, a ko nije: ovo jeste reklama. Više o firmi koja pravi ove boje u sprejevima naći ćete ovde.
Zabranjeno stajat’ ‘nako…
Zapravo, nije zabranjeno, nego dekadentni zapadni svet nema pametnija posla nego da napravi infrastrukturu zabave za pešake koji čekaju da im se upali zeleno na semaforu. Pazi sad.
Pitanje koje, ako vam nekim nesrećnim slučajem padne na pamet, nećete moći da isterate iz glave: