…A verovatno i stignu, sudeći po broju zainteresovanih klijenata.
Elem: zemlja je Bangladeš, grad je Daka, a godina je 2013.
Tag: glugen
Plašite li se miševa?
Najvažnija stvar u suočavanju sa neželjenim kućnim glodarima jeste celishodno naoružanje. E sad, pitanje je istovremeno i tehničke i moralne prirode: kad, kako i, uostalom, zašto primenjivati prekomernu silu.
Ovde imamo tri važna i nadasve iskrena naravoučenija.
Stvaranje stvarnosti
Upoznajmo se sa omiljenom disciplinom domaćih lezilebovića
Savremena industrija računarskih igara veoma ozbiljno shvata korisnike svojih proizvoda (što je fin način da se kaže tetoši fanatike koji žive na brzoj hrani i ne izbivaju iz sobe dok mrtvozornici ne proglase smrt). Prigodni forum otvara vrata zainteresovanima davno pre nego što se igra i pojavi; profesionalni igrači specijalnim jezikom (buff, nerf, i slično) nabacuju ideje, kritikuju realizacije i veoma oštro eliminišu svaki znak amaterizma, neozbiljnosti, shvatanja igre kao, kukunama… igre. U tom prostoru, po definiciji operisanom od bilo čega racionalnog, javio se takozvani problem: šta činiti sa virtuelnim likom, u koga je igrač pretočio sve – vreme, novac, zdravlje (život, zapravo) – a koji je dosegao kraj igre?
Srbija, labudova pesma
Steve Ballmer, odlazeći izvršni direktor Microsofta, juče je ovacijama dočekan u Vladi Srbije, u koju ga je doveo lično premijer, nakon što ga je, takođe lično, dočekao na aerodromu (a da li je to učinio zbog toga što je Microsoft bogatiji od Srbije, što ima više zaposlenih, što ima više računara, što ima više aviona u vlasništvu ili iz nekog petog razloga, ne bih znao reći). Pogledajmo izveštaj našeg reportera:
Dobro, de… Nije bilo baš ovako, ali verujem da je umnogome ličilo na gornju scenu: Steva se majmunisao, a premijer i ministri su mu tapšali. Ogrnuo se srpskom zastavom, kao Jennifer Lopez svojevremeno, i izrazio žaljenje što nije ranije došao jer je morao tetki da odnese lek novi Windows.
Ko zna šta se zaista dešavalo iza zatvorenih vrata, pogotovo ako je Steve “Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers Developers (Yes!)” Ballmer od nekog saznao šta beše razlog za jedini spontani aplauz na panelu o IT bezbednosti tokom Business dana na ovogodišnjoj, štogod kamerno upriličenoj Sinergiji…
Saznao, ne saznao: umesto pesme, dobićemo verovatno nešto drugo od tog labuda. No, ne brinite – biće zakićen kao da je pevao na uvce.
Utovar nedeljom, 3. novembar
Nemam snage da se neprekidno nosim sa glupošću.
Ali to svakako ne znači da ću popustiti. Jer popuštanje je trenutni poraz. Samo mi treba čas da udahnem vazduha, da malo gledam svoja posla, da se odmorim od praznog hoda i da nađem zadovoljstvo u privremenom odricanju od informacija. U međuvremenu, paziću, jer što reče Toda, istorija upravo jede pasulj… To je dobro, jer to je čas da pomislimo na one koji su se zavukli u šupak istorije i čekaju da prođe opasnost…
Zato, ovog puta bez teških tema u uvodu. Što reče Pikaso: “znate, ponekad je bik ipak samo bik.” E, pa to je to: ovaj utovar će biti samo utovar.
Izvolite.
Poreklo sujeverja
Zašto se petak 13. smatra nesrećnim danom? Zašto kuckamo u drvo “da zlo ne čuje” (babo, neko kuca)? Zašto smatramo srećom kada nas ptičica “počasti” po glavi? Poreklo ovih, i još 29 verovanja sada je konačno objašnjeno na jednom mestu.
Hm, nema onog zašto se prekrstimo kada vidimo račun za struju. Moguće je da ima neke veze sa ranim hrišćanima i JP “Elektroprivreda Judeje”.
Otvoreno pismo Willardu Carrollu Smithu Jr.
Vile. Brate. Srbine… Znam da te ovo moje sitno slovo zatiče u nezgodnom trenutku. Teška su ovo vremena za tebe, sa sve pričama o razvodu i takoto, hanuma laprda u javnosti kako se borila sa zavisnostima i takoto, te znam da ti samo još moja reč fali na sve to. No, ne možem oćutati. Molim te, ko najrođenijeg, nemoj više da se baviš adaptacijama SF klasika.
Ovo o’zgo su klasične greške koje prave filmadžije, nije im zameriti, kontinuitet scene je zeznuta stvar, dešava se i majstorima. Mislio sam prevashodno na sam način kako su adaptirana vrhuska dela SF književnosti.
Nastavite sa čitanjem… “Otvoreno pismo Willardu Carrollu Smithu Jr.”
Važno da je skupo: prilog za anatomiju kiča
Kič je moja omiljena poluistina, jer je jedina koju mogu brzo da prepoznam. Beše pretekla, međutim, još poneka dilema o kiču…
U grupi oldwave, nedavno se dokačismo one kategorije muzičara koji čine zlo muzici tako što rasipaju svoje tehničko majstorstvo na potpuno promašene forme. Počelo je ovim primerom°, drugar se prisetio ovog komada od istog čoveka°, nakon čega sam ja, kroz nekoliko krugova u uzgrednoj raspravi sa ljudima koji celog života slušaju dobru muziku, došao do zaključka da je reč o jadniku koji je zalutao u muziku i da tu o virtuoznosti, mimo tehničke veštine, nema ama ni koliko crno ispod nokta.
(° Ne, nema priloga u obliku video-klipa. Ne pada mi na pamet da ga stavljam na Suštinu pasijansa. Link je dovoljan, kliknite na svoju odgovornost.)
Uto se u raspravi prisetismo brojnih primera drugorazrednih, neharizmatičnih muzičara koji su svoje karijere zasnovali na neznanju i ispraznom muzičkom ukusu većinske publike, kojoj povlađuju tako što joj serviraju rog za sveću posredstvom pompezne, preskupe scenske produkcije protiv koje ta publika ne želi da ulaže ni tračak racionalnog razmišljanja, jer “tako je jebeno teško razmišljati o svemu, pa zašto bismo razmišljali o ovome, kad je to tako lepo i blistavo”.
Što je, ujedno, jedna od školskih definicija kiča.
Nastavite sa čitanjem… “Važno da je skupo: prilog za anatomiju kiča”