Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Hm… Da proverimo.
Izgleda da je lik u pravu.
Jedino, nikako ne mogu da ukapiram: zašto, ali ZAŠTO moraju da povezuju te video zapise sa tako agresivnom, nimalo prikladnom muzikom? Je li to neki šablon? Pravilo? Fetiš? Kao, ako je muzika tako glasna i agresivno intonirana, onda je ukupan utisak bolji? Not.
Naš specijalni reporter bio je na odmoru u Crnoj Gori. Da prostite.
Otkako je Peacock onomad, pričajući o Vlatku, pomenuo D., to mi se ime učinilo poznatim. I zaista, dok se odličnim putem Berane-Mojkovac-Kolašin-kanjon Morače-Podgorica-Cetinje-Budva-Porto Montenegro-Herceg Novi krećemo ka moru, na zadnjem sedištu našeg Punta knjavaju D. i Ognjen.
Vrag će ga znati zašto sam se setio te slike…
Uglavnom, beše neka godina pre nego što su MRZ (AKA mp3) formati preuzeli prostor za slušanje muzike, a kada su carevali pirat-nakupci po nekim levim mestima. Neki lik je provalio kontakt sa novosadskim piratom koji je radio tako što je primao mušterije koji uzimaju minimalno 100 komada audio CD-ova.
I odosmo nas trojica u neki inkognito stan na Limanu 1, sa tri provere dok nismo pušteni u krug. A onda, blamaža: “veletrgovac” nije mislio da će trojica doći pa birati komad po komad, nego je to pravilo važilo za one koji uzmu po pet primeraka od svakog CD-a iz ovog, ovog i ovog reda, pa po deset iz ovog i konačno, da se popuni do stotke, ajde-de, izaberi još tih pet… Ali, lik nas je ispoštovao°, da ne kažem da je izdržao tih sat vremena biranja.
Zašto ovo pričam?
Kao što znate, zabole me patka za fudbal, i tako još od 1980. godine. Ali, ovo moram da podelim sa vama.
Nastavite sa čitanjem… “Hoće, neće, neće… Ama, ho… neće, ne… Gooool!”
Naš specijalni reporter je bio na putovanju u Crnoj Gori. Da prostite.
Dobrodošli u Berane! Grad na obali reke Lim, ispod brda Jasikovca, čuvara vajarskog dela Bogdana Bogdanovića. Tipičan gradić kakvih ima svuda: korzo (sada se to zove pešačka zona); burek, limunada i brdo urmašica za smešne pare kod Miška; kružni tok, pumpa, autobuska stanica, pijaca (subota je pijačni dan), osnovna škola, gimnazija, bolonjski fakulteti, pristojna bolnica. Cigančići mole za cente (ili dinare), gradski pjesnik se šepuri, klonirane devojke crne kose se drže za ruke, zagrljeni momci u trenerkama šetaju ili sede po kafićima dogovarajući gde će da prebiju pedere.
Čoveku usfalilo piva, pa je trknuo do kopir-mašine.
Eh, ovo se podvodi pod novu rubriku “šbb šbb”. 
Volim Marfijeve zakone. Recimo: Ako vredi terati, vredi i preterati. Ali moram da priznam da mi je ipak sledeći omiljen: Možeš se odbraniti od budale, ali ne i od super-budale.
Poštovani čitaoci Suštine Pasijansa, naš specijalni izveštač, Glugenije Svemogući, nesrećnom igrom slučaja bio je u Njujorku baš u isti čas kada je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić u istom tom Njujorku otvarao spomenik Nikoli Tesli. Glugenijev izveštaj prenosimo u celini, baš kako ga je objavila i zvanična prezentacija predsednika. Možda je suvišno reći, ali ipak napomenimo: ukoliko smatrate da ne osećamo nikakav ponos povodom promocije našeg specijalnog izveštača na predsednikovom sajtu, potpuno ste u pravu. Naprotiv.
Takođe, koristimo ovu priliku i da vas podsetimo kako u filmskom jeziku postoji pojam transfer blama, čiji naziv govori sam za sebe: mi, gledaoci, odjednom počinjemo da se stidimo zbog toga što uopšte prisustvujemo sceni u kojoj se junak filma sramoti. Ta se tehnika izdašno koristi u romantičnim komedijama, i obično je zaobilazila govore državnika… sve do sada. Uživ… ovaj, samo hrabro!
Nastavite sa čitanjem… “Transfer blama – predsednik Srbije o Nikoli Tesli”
Da se prisetimo kako se o tome pričalo pre 28 godina.
Lakrdija je u tome što se nije izgubilo ništa od aktuelnosti. Ama, baš ništa.